Теретњаци из Русије, Кине и Монголије већ су почели да саобраћају новим транспортним коридором који повезује Азију и Европу.
„Првих девет камиона из Русије, Монголије и Кине свечано је отворило нови транспортни коридор из Азије у Европу. Из лучког града Тјанцина преко монголске престонице Улан Батора возила долазе у Улан Уде, главни град Републике Бурјатије, симболизујући отварање теретног транзитног саобраћаја из Кине у Русију преко Монголије“, саопштило је Министарство саобраћаја Русије.
Међутим, та саобраћајница би требало да буде само први корак у реализацији више глобалних пројеката. Тај економски коридор је велики заједнички програм развоја, који укључује монголски Степски пут, кинески Пут свиле и руски развојни програм Трансевроазијских региона.
То значи, објашњавају експерти, да лидери те три земље разматрају могућност да интегришу ту саобраћајницу (и железнички саобраћај) у више глобалних транспортних токова.
Идеја Трансевроазијског транспортног коридора подразумева стварање путева, брзих и обичних железничких пруга, телекомуникационих мрежа, цевовода, царинских терминала из Европе (почевши од Лондона) у Русију кроз Москву, Краснојарск, Иркутск, Хабаровск и Владивосток. Планирано је чак да пут кроз Чукотку повеже Евроазију са Северном Америком. Теоретски, траса из Кине кроз Монголију лако се пресеца у Иркутску са Трансевроазијским транспортним коридором.
Кина је још 2013. године најавила да ће обновити древни Пут свиле. Нови пут свиле, који ће кинеске луке повезивати са Европом и Јужним Пацификом, сматра се највећим економским пројектом у историји.
Нови пут свиле објединиће 4,5 милијарди људи и више од 60 земаља света. Тим планом поморског и копненог повезивања два континента обухваћене су изградња брзих пруга, путева и аутопутева, мрежа за пренос и дистрибуцију енергије и мрежа оптичких каблова, а очекује се и да ће градови и луке дуж те руте забележити економски развој.
Монголија, сматрају руски стручњаци, такође покушава да се уклопи у све те процесе. Она нема излаз на море, смештена је између Русије и Кине, земаља које су њени највећи трговински партнери. Осим тога, Монголија покушава да повећа испоруку минералних сировина. Зато је и развила свој пројекат Степски пут, који предвиђа развој саобраћајница из Кине у Русију, али и развој транспортно-логистичке инфраструктуре у тој земљи. У плану су модернизација железничких пруга и изградња аутопута, дужине преко хиљаду километара, које ће повезивати југ и север Монголије.
У сваком случају, оцењују аналитичари, нови транспортни коридор између Русије, Монголије и Кине донеће корист тим земљама — олакшаће превоз робе и убрзаће пролазак возила, а такође ће превозницима смањити сувишне трошкове. Осим тога, то ће олакшати пословање између држава и увоз и извоз робе, па се очекује и повећање робне размене између држава, а нарочито Русије и Кине.
Раст трговинске размене између јужних региона Источног Сибира и Кине донеће корист обема странама.
Кинески бизнисмени су веома заинтересовани за руске сировине и то ће утицати на пораст производње у руском региону. Кина, са друге стране, добија нова тржишта и приступ јефтиним сировинама. Монголија ће такође профитирати. Економисти очекују да ће јој нова саобраћајница обезбедити економски раст захваљујући развоју транспортне и сервисне инфраструктуре, пре свега бензинских пумпи, угоститељских објеката, хостела…
