Посебно се однос са Србијом ове године умногоме погоршао, иако је већ био оптерећен, додаје лист и подвлачи да је главни разлог тај зато што је Хрватска, као чланица ЕУ, блокирала отварање нових поглавља.
„Иако је Загреб указао на поједине важне тачке, на пример да је Београд годинама водио националистичку и провокативну политику када се радило о ратним злочинима за време рата у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову, начин на који је Министарство иностраних послова Хрватске деловало био је контрапродуктиван“, оцењује бечки лист и додаје да су се посебно Немачка и Аустрија, као и комесар за ширење Јоханес Хан, успешно залагали да најмлађа чланица ЕУ ипак дâ свој пристанак за отварање поглавља.
„Ако би политика вета била наметнута, онда Југоисточна Европа, где треба савладати бројне терете прошлости, у будућности због међусобних блокада не би много напредовала. Међутим, сада је предизборна трка и на сваким изборима у Хрватској однос према Србији игра важну улогу. Често се он злоупотребљава, на пример када је недавно Србија, након вишемесечних одлагања, ипак отворила поглавље 23“, подвлачи лист.
„Стандард“ подсећа да је Хрватска када је реч о ратним злочинима поново захтевала да се универзална јурисдикција укине у Србији.
Бечки лист указује да је тачно да се Београд у прошлости мешао у случајеве који се не тичу ни српских држављана, ни српске територије.
Хрватска, додаје лист, инсистира да поглавље 23 не буде затворено пре него што тај закон не буде промењен, чему се противи Београд, који хрватској мањини у сопственој држави жели да обезбеди бољи положај.
„Конфликт ће бити настављен. Међутим, односи би могли много да се побољшају када прође предизборна кампања и када нова Влада дође на власт у Хрватској, вероватно без садашњег шефа дипломатије Мире Ковача, који важи за подстрекивача“, оцењује „Стандард“.
Лист подсећа да билатерални спор постоји и око даље прошлости, око Другог светског рата, који је веома омиљена тема, како би се у Хрватској и Србији подстицао набој емоција.
„Стандард“ је указао да је овог лета поново на дневни ред доспела тема кардинала Алојзија Степинца, који је деловао за време фашистичке Независне Државе Хрватске.
Лист такође подвлачи да Хрватска има конфликт и са Босном и Херцеговином по питању трговинских односа и пољопривреде.