Међутим, 25-годишњицу проглашења независности та земља дочекује без дела територије, са гомилом социјалних проблема, све већим јазом између богатих и сиромашних, нагомиланим дуговима, невиђеним размерама корупције, успореним реформама, растућим незадовољством међу становништвом, атмосфери националне и конфесионалне нетрпељивости и напетости, грађанским ратом на југоистоку земље, где је хиљаде људи погинуло, рањено и остало без својих домова…
Политиколози сматрају да су напретку Украјине засметале две обојене револуције и недостатак јаких политичких лидера, који би могли да одреде правац њеног развоја. Као резултат тога, земља је „разапета“ између Истока и Запада, што је довело до поделе државе и губитка контроле над делом југоистока земље. Аналитичари сматрају да Украјина, током година независности, није успела да постане независни спољнополитички играч и да се данас креће у орбити политике Запада, као њен сателит.
Најновија истраживања показују да само 38 одсто Украјинаца сматра да је њихова земља „заиста независна држава“, док 49 одсто њих не мисли тако. Али, упркос томе, чак 87 одсто испитаника би и данас гласало за акт о независности Украјине.
У својој историји Украјина је имала пет лидера. Aналитичари, међутим, наводе да се са сваким новим председником мењао и курс спољне политике Украјине — час на страну Запада, час на страну Русије и да та земља данас подсећа на „разбијени крчаг“. Са једне стране, њу нису спремни да приме у састав ЕУ и НАТО, иако кијевске власти томе теже и од својих ментора добијају таква обећања, а сa друге стране, због погоршања односа са Русијом Украјини је такође затворен пут ка зближавању са бившим совјетским републикама у оквиру Царинске уније.
Украјинци данас сматрају Виктора Јануковича најбољим председником за свих 25 година независне државе, показала су истраживања спроведена уочи јубилеја. За њим следе Леонид Кучма и Виктор Јушченко, док је најгори резултат остварио први лидер Леонид Кравчук. Актуелни председник Украјине Петро Порошенко нашао се на претпоследњој позицији, али је још 31 одсто анкетираних рекло да ће најбољи председник бити онај који дође на његово место, јер „гори од њега не може нико да буде“.
Статистика својим „сувим“ језиком бројки говори и о катастрофалном демографском стању у земљи — 1991. године у земљи је живело скоро 52 милиона људи, а данас их је око 9 милиона мање (има их око 42 милиона). Само у току 2014. и 2015. године, због рата у Донбасу, из земље је избегло скоро милион људи. Украјина је данас земља са највећом стопом смртности у Европи — 15,7 на хиљаду становника.
Осим тога, бројке показују да Украјина сада грца и у дуговима. У тренутку распада Совјетског Савеза, Украјина није имала спољних дугова, јер је Русија, као правна наследница, преузела обавезу измирења свих дугова СССР-а на себе.
Према подацима Министарства финансија Украјине државни дуг земље износи преко 67 милијарди долара, што је око 74 одсто БДП-а.
Према подацима Светске банке, Украјина је на првом месту у свету по инфлацији, која је прошле године износила 40,2 одсто.
Просечна плата у Украјини данас износи свега око 175 долара, а пензија само 67. Уједињене нације, које су испитивале животни стандард у тој земљи, дошле су до закључка да скоро цела земља живи испод границе сиромаштва, чак више од 80 одсто становништва.
Ових дана Украјина ће прославити и још један јубилеј — 20 година од увођења гривне, али неће имати много шта да слави — за то време национална валута је девалвирала више од 10 пута. Украјина је земља која обилује бројним природним богатствима и ресурсима. До раних деведесетих била је и друга република у СССР-у по развоју индустрије.
За четврт века независности њен потенцијал је опадао таквим темпом да је економија дотакла дно, као ниједна друга земља у савременој светској историји. Али, упркос свим тим показатељима и све већим (по)тешкоћама са којима се држава и украјински народ суочавају, 25-годишњица независности биће обележена бројним свечаностима, дефилеима и војним парадама. Независност је проглашена 24. августа 1991. године, само неколико дана пошто је пропао државни удар комуниста против тадашњег реформистичког совјетског председника Михаила Горбачова.
Тог дана је Врховна рада је усвојила акт којим је прогласила независност од Совјетског Савеза и стварање самосталне државе — Украјине, а такође је позвала и на референдум о подршци Декларацији независности, на којем је 1. децембра 1991. године више од 90 одсто изашлих грађана Украјине подржало ту декларацију. Убрзо је украјинска независност призната у свету од стране међународне заједнице.
