Један од тих дечака се недавно разнео на свадби у турском граду Газијентепу усмртивши најмање 54 и ранивши више од 100 људи, док су другог ирачки безбедњаци ухватили само тренутак пре него што је детонирао експлозивну направу и успели да му скину појас са бомбама.
Из ирачких служби кажу да децу у тим камповима уче да користе „калашњикове“ и да бацају бомбе, затим им испирају мозгове да су најбољи, да извођењем бомбашких напада заслужују изузетну част, док деца заузврат верују да тим чином постају мученици и ће отићи директно код Алаха.
Међутим, тема детета у улози терористе није ништа ново, каже за Спутњик професор са Факултета за међународну политику и безбедност Илија Кајтез, и додаје да она увек добија на снази када одређена терористичка група почне да губи, те прибегава најбруталнијим методама борбе за своје циљеве.
„То зло добија све монструозније размере, тако да они који управљају тероризмом не презају више од било каквих етичких или моралних обзира. У том надметању сва средства постају дозвољена, док одрастао човек, који има децу, такав чин не може рационално да оправда“, објашњава он.
Постоје различите технике убеђивања, каже Кајтез, почев од претњи деци или њиховим родитељима, па до фанатизма самих родитеља.
„Широка је лепеза како терористи успевају да обезбеде децу-самоубице. Да ли је то нека врста индоктринације да их тамо чека рај или је у питању приморавање — није много битно. Постоје разне технике, али ниједна од њих није нити етичка нити се може назвати делом неке религије. Ради се о огољеном тероризму како би се нанела штета противнику“, истиче саговорник Спутњика.
Кајтез каже да је томе изузетно тешко стати на пут, јер акценат не треба ставити на борбу са последицама, већ на узроке, а то захтева ангажованост целокупне међународне заједнице.
Главни узроци су, наставља он, неједнакост и неправедност, због чега је читав свет увек на ивици, док истовремено таква ситуација војним индустријама одговара, због чега се стварају повољне околности за раст тероризма.
„Неопходно је покушати да се помире те земље разорене револуцијама, да се спусте тензије и сукоби приведу неком праведном крају. Затим је потребно да се поради на економији, како би се младим људима омогућила перспектива да пронађу запослење и окрену се креативности и раду уместо убијању и уништењу. Међутим, то је само утопија или један леп сан, а реалност је сасвим другачија“, додаје он.
Много је ту оних који тргују оружјем, а то је свакако један од најуноснијих послова — свет је подељен на један мали проценат оних којих су богати, док је превише сиромашних, а ако се овако настави, Земља ће сваким даном бити све несигурнија, закључује Кајтез.