Тек што је Демократска странка Србије поново стекла статус парламентарне партије, уследила је оставка председнице Санде Рашковић Ивић на председничку функцију. Александар Поповић, члан Главног одбора ДСС-а, каже за Спутњик да је одлазак са председничке функције Санде Рашковић Ивић јесте удар на странку, али да је та партија преживљавала и теже ударце и да ће свакако преживети и тај удар и бити озбиљна опозиција власти СНС-а.
— Мислим да, реално, те поделе нема. То је ствар перцепције. Не слажем се са госпођом Рашковић Ивић у процени стања, али то је легитимно. Ми се слажемо око суштинских постулата наше политике. У Граду Београду, у 17 општина, ДСС је у коалицији у две општине са СНС-ом, а у једној са ДС-ом, тако да рећи да су београдски одбори за коалицију са СНС-ом не стоји. У највећем броју општина, ДСС је у опозицији СНС-у. С друге стране, чињеница је да локална политика није иста као републичка, па рећи да све што ова градска власт ради је лоше, зато што су они из СНС-а, погрешно је. Коначно, што се тиче Врачара, не може власт у једној општини да буде крупно државно питање.
Кад говоримо о Врачару, морамо имати у виду симболички значај те општине. Колико је напредњацима било стало да освоје власт на Врачару видимо кад погледамо колико су министара имали на листи, уз градског менаџера Горана Весића. Није ли то што се десило на Врачару распад опозиције?
— Зашто би мене интересовало какву симболику СНС види у Врачару? Потпуно ме баш брига. За мене је неупоредиво важнија чињеница да Ивица Дачић, министар спољних послова, изјави, након што је Суринам признао тзв. републику Косова, да ћемо ми према свима који је признају предузети оштре мере јер они нису наши пријатељи. То каже Суринаму, а не сме да каже Уједињеним Арапским Емиратима, који су ем признали тзв. републику Косова, ем су били главни спонзор њиховог, на срећу,0 неуспешног пријема у Унеско. За мене је то неупоредиво важније питање. За мене је неупоредиво важније питање развоја наше привреде, наталитета, што се три године не расписују конкурси за пројекте у науци.
Одлуке везане за локалне коалиције су доношене у складу са Статутом, ја са њима могу да се слажем или не, то је потпуно ирелевантно. Оног момента кад се одлуке донесу ја сам као члан странке дужан да их у јавности браним. Оне су доношене на статутаран начин, председница је имала један став око тога колико је то неслагање драматично, моје мишљење је нешто другачије и то је легитимно. Оно што је битно је да сви ми који смо у ДСС-у, од председнице, преко мене, делимо суштински исте политичке ставове о томе којим путем Србија треба да иде.
Кад ће ДСС изабрати новог председника?
— О том-потом. Не мислим да је то сада битна ствар, то је ствар договора унутар странке и регуларне статутарне процедуре.
Да ли је странка у контакту са својим оснивачем и првим председником и да ли Војислав Коштуница има неку, бар саветодавну, функцију?
— Ја лично јесам у контакту са господином Коштуницом, али мислим да би било крајње непристојно да износим детаље тог контакта. Знам да има људи који детаље контаката са њим износе у јавност, али ја то никада нећу учинити. Господин Коштуница је донео одлуку да се повуче из јавног живота, ја ту његову одлуку поштујем и на тај начин што нећу износити детаље из наших разговора.
Имали смо у кампањи изјаву две минорне странке да их је господина Коштуница подржао и његов деманти је био једино његово обраћање јавности након повлачења.
— Људи су лагали и недостатак свог кредибилитета и своје харизме покушавали да надокнаде тиме што су се понадали да ће спомињући његово име део његове харизме и мудрости прећи на њих. То не бива. Спомињали су га и многи други као настављачи његовог пута, причали да ће он сигурно гласати за њихове листе, чак је и након избора председник Владе рекао да је он сигурно гласао за СНС. Дакле, сама чињеница да се толико људи позива на њега говори више од било чега колики је траг Војислав Коштуница, последњи озбиљни српски државник, оставио у политичкој историји, па и садашњости, Србије. Две ствари о томе најбоље говоре — сва та позивања на њега људи који имају потпуно другачије ставове и „Викиликсове“ депеше. Оне најбоље говоре о томе шта су Американци све радили како би срушили Војислава Коштуницу са власти и како би га отерали из политичког живота.
ДСС је једно време била заговорник евроинтеграција, па је постала највећа евроскептична странка.
— Не евроскептична, ми смо против уласка Србије у ЕУ. Променили смо став, али када? Кад смо видели да у ЕУ нема онога што је кључно за било какву демократију, а то је владавина права. Оног момента кад је постало очигледно да ЕУ као организација и највећи број чланица тврде да поштују оснивачку повељу Уједињених нација која каже да нема промене граница силом, да поштују Резолуцију 1244 која је рекла да је Косово део Србије и Црне Горе, а Србија је правни наследник СЦГ, они кажу да све то поштују, па признају независност тзв. републике Косова. Кад видите да је то тако фарисејска организација, онда морате да промените мишљење.
Очигледно је, пошто се та ЕУ претворила, захваљујући својој администрацији и систему одлучивања, у једно острво неслободе, да Србија треба да буде слободна земља. Да ми гледамо своје интересе, да сарађујемо са свима у оној мери колико то нама и тим другима одговара.