Фрањо Туђман намеравао је да подели Босну уз помоћ Америке на српски и хрватски део како би „истиснуо“ муслимане за које је говорио да ће им оставити толико места да „могу да сиђу до мора да оперу ноге“. Према незваничним верзијама Туђман је хтео да се Босна подели под „правим линијама“ тако што би Сарајево остало Србима, а остатак Хрватској. Да је разговора о томе било са Американцима сведоче и депеше тадашњег америчког амбасадора у Београду Ворена Цимермана са којих је недавно скинута ознака тајности, а у којима пише да је Туђман преговарао о тој опцији са САД, али и са Слободаном Милошевићем и са лидерима Срба у БиХ.
Сведок и актер тог времена Момчило Крајишник, бивши председник Скупштине СР Босне и Херцеговине и први председник Народне Скупштине Републике Српске, тврди да Туђман никада није у званичним разговорима говорио о подели Босне између Хрвата и Срба. Он међутим, не може да буде сасвим сигуран да Туђман такве планове није предочио Американцима и не зна да ли се о томе дискутовало мимо босанских Срба и Слободана Милошевића.
„Могу да кажем да никада нисам чуо од покојног председника Слободана Милошевића да заговара поделу Босне на српски и хрватски део. То нити је заговарао, нити је то нама предлагао. Таквих разговора са хрватске стране није било ни у нашем присуству на састанцима делегација, али јесу вођени озбиљни разговори да се Босна подели на три самосталне државе“, каже Крајишник за Спутњик.
Наш саговорник се присећа да је муслимански преговарачки тим у лето 1993. године дошао на састанак, прво са Србима, па после са Хрватима и предложио да им се додели 30 одсто територије, да би касније тај проценат подигли на 33, после чега би они били спремни да Хрвати иду Хрватској, а Срби — Србији. Шта би која национална заједница урадила са својим делом то би зависило од ње“, напомиње Крајишник.
„Конкретан предлог је био да се њима одреди део територије, то јест да се формира ’муслиманска‘ држава, а да онај део територије где су Срби били у већини буде српски, а где су у већини били Хрвати — њихов. После тога, хрватски представници, међу којима је био и Фрањо Туђман, и Слободан Милошевић, и наша и хрватска делегација, готово два месеца смо правили, условно речено, ’муслиманску државу‘, јер смо желели да направимо разграничење у којем би муслимани добили простор у којем би били у већини. Таква мапа постоји и такав предлог смо послали на расправу. Чак је и једна деклерација у том смислу потписана која говори да би Срби после одређеног времена имали право да се припоје Србији ако хоће“, наводи наш саговорник.
Према његовим речима, тај договор је пропао јер су муслимани од њега одустали, односно, касније је сазнао да је тај предлог ишао у више варијанти на муслиманску скупштину у Зеници, где је превагнуло мишљење оних који нису хтели „малу муслиманску државу“, а не оних којих су заговарали поделу Босне.
„Оно што је исто тако битно јесте да је међународна заједница пристала на поделу Босне. Најбољи доказ да се то поткрепи је српско-муслиманска декларација, потписана 23. септембра 1993. године. Томе је сведок био Овен Столтенберг. У параграфу пет те декларације тачно пише да ће, када се изврши разграничење, Срби имати право да после пет година трајања Босне и Херцеговине у Републици Српској распишу референдум и да се одлуче да ли ће остати у БиХ или из ње изаћи“, прича он.
Наш саговорник каже да не зна одакле у америчким депешама, које су објавили поједини медији, тврдња да је Туђман желео Босну без муслимана, јер ће они „довести пола милиона Турака, преко Санџака и Косова и повезати се са Турском“.
„Ја не знам одакле такве приче и само знам да је управо Америка предлагала Муслиманско-хрватску федерацију, као што је и потписано. Зашто је то после изиграно — не знам. Не могу да кажем другачије, иако према Туђману немам симпатија, али ја у свим тим разговорима нисам чуо да он планира да истреби муслимане или нешто друго. Било би непоштено рећи да је тако, иако је код Срба на лошем гласу“, објашњава Крајишник.
На питање да ли је могуће да се депеша односи на део разговора Туђмана и Цимермана о подели Босне на хрватски и српски део, за који представници Срби са обе стране Дрине нису, у ствари, ни знали, каже да је све могуће, али и да је у то време било много прича и комбинација у којима је сваки дипломата са стране који би дошао, покушао да донесе нешто ново. Некада нешто нестварно, а некада је то био само покушај да испита да ли би функционисало то што предложи.
„Било је прича, а људима је било логично да се Босна подели по неким логичним мерама. Да источни део буде српски, западни хрватски док би средишњи био муслимански. Било је разних комбинација, али да ли и оних који би ишли у прилог томе ја стварно не знам“, тврди Крајишник.
Он на крају напомиње да Туђман није признавао да су муслимани нација, већ је тврдио да су муслимани Хрвати, па га зато муслимани нису волели.
У депеши од фебруара 1992. године која је из Амбасаде САД у Београду упућена у Стејт департмент, а декласификована прошлог месеца, написано је да је председник Хрватске Фрањо Туђман почетком 1992. године покушао да убеди САД да је у њиховом интересу да Срби и Хрвати поделе БиХ, те је потврдио да је о томе разговарао не само са Слободаном Милошевићем, већ и са лидерима Срба у БиХ који су Хрватима нудили договор.
Како је истакнуто у депеши, Туђман је покушао да докаже да ће муслимани довести пола милиона Турака, као и да ће се преко Санџака и Косова повезати са Турском, преносе „Независне новине“.
