Седницу Савета безбедности УН на којој је јуче разматран тромесечни извештај о Косову и Метохији, уместо оцена о стању на терену, обележила је изјава амбасадорке САД у УН. Мишел Сизон је, наиме, закључила да је Унмик углавном испунио свој мандат и да би период подношења извештаја требало померити са три на шест месеци. Како је рекла, Косово постаје „напредна држава интегрисана у међународну заједницу“.
Она је позвала земље које нису признале независност Косова да то учине и заложила се за чланство Косова у УН, које је, додала је, „неминовно“.
Шта Србија може да очекује после овог става САД? Некадашњи шеф српске дипломатије и амбасадор у УН Владислав Јовановић за Спутњик каже да су се тиме САД отворено декларисале као противник очувања територијалне целовитости и суверенитета Србије.
Нормализација односа на амерички и српски начин
„То је добро што је Америка преко свог амбасадора јавно обзнанила свој циљ и своје намере према нама да бисмо могли јасније и одређеније да се поставимо према њеној политици у односу на Косово. То се досад замагљивало, сматрало се да је то нешто што је слично нашим потребама да нормализујемо односе са Албанцима као таквима, а не са Косовом као са некаквом независном државом Албанаца“, оценио је Јовановић.
Он сматра да ће САД све енергичније да иду ка испуњавању тог свог циља јер хоће што пре са леђа да скину терет због тога што је Косово производ кршења међународног права и Повеље УН. Зато форсирају учлањивање такозване државе Косово у УН. Притискају Србију да убрза процес такозване нормализације односа са Приштином, у очекивању да она направи потез који би био еквивалент формалном признању Косова као независне државе, каже некадашњи дипломата.
„Мораћемо, по мом мишљењу, да преиспитамо нашу досадашњу политику у односу на Косово као политичку чињеницу коју хоће да претворе у нешто што ми морамо признати. После тога треба да одредимо наше потезе, како у оквиру кретања Србије ка ЕУ тако и у оквиру билатералних односа са главним западним силама“, сматра Јовановић.
Треба очекивати тај притисак према Србији који ће бити убрзан, све отворенији и непријатнији, и на то, каже он, Србија треба да буде спремна.
Аналитичар Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић сматра да, у суштини, у изјави америчке амбасадорке нема нових елемената. Реч је о континуитету политике од 2007. године када је покушана промена Резолуције 1244 у Савету безбедности УН како би се Косово на велика врата увело у УН.
Кључно како ће се поставити Србија
„За мене је кључно питање како ће се према свему томе постављати Србија, јер без учешћа Србије случај Косово је не само нерешен, него и неуспешан“, каже Пророковић.
Он сматра да је управо Србија дала повода за овакво понашање САД и напомиње да је захтев да се у УН све ређе расправља о Косову и Метохији дошао после нашег прихватања Бриселског споразума. Американци, очигледно, мисле да је то у одређеној мери стављено ад акта, да смо ми на путу такозваног пузајућег признавања државности Косова и да ће до тога доћи пре или касније, тако да УН тиме више не треба да се баве, објаснио је он.
„Србија мора да редефинише своју политику и да тражи савезнике како би се спречио покушај чланства Косова у УН на мала врата, преко Савета безбедности или Генералне скупштине УН“, упозорио је Пророковић.
Не спори он да у Савету безбедности право вета имају Русија и Кина, али и додаје да Србија треба од њих да затражи да тако и поступе.
Зашто би други бранили наше интересе ако ми то не чинимо и шаљемо двосмислене поруке, пита некадашњи заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију.
„Ми морамо да будемо начисто, да не шаљемо двосмислене поруке, да даље не попуштамо на самом терену, да не потписујемо неке нове споразуме са Приштином, и онда ће савезници моћи да нас подрже. У супротном, плашим се да стварањем веће конфузије нашим нејасним циљевима ни друге државе неће знати шта је наша политика, па неће ни имати разлоге да улажу вето“, упозорио је он.
Пророковић је указао и на примере заобилазног начина уласка у УН преко статуса посматрача у Генералној скупштини, како је то учинила Палестина.
Могуће је, каже он, да такав сценарио спремају САД. Србија треба да буде спремна на контрареакцију и жестоко лобирање да се не дозволи таква ситуација.
На питање какав однос Србија треба да заузме према бриселским преговорима, који дуго каскају у месту, а договорено се не спроводи, Пророковић каже да је Бриселски споразум мртво слово на папиру које је само послужило да Србија испуни одређене услове.
Реч је, пре свега, о онима да се одблокира чланство Косова у такозваним регионалним организацијама, а оно је Приштини и државама које је протежирају послужило за даљу легитимизацију статуса Косова у међународној политици.
„Србија је направила велику грешку, и ми треба да кренемо од признања да је досадашња политика била лоша, односно да није донела резултат. Махање некаквом Заједницом српских општина (ЗСО) се показало као јефтин изговор и ништа више од тога“, закључак је Пророковића.
Како се формирање ЗСО користи да би се стално извлачили нови и нови уступци, он је илустровао најновијим примером када је од посланика Српске листе у скупштини Косова тражено да учествују у ратификацији Споразума о разграничењу Косова и Црне Горе, а Приштина заузврат почела да примењује неке одредбе Бриселског споразума.
„То би био преседан невероватних размера да српски посланици учествују у дефинисању границе Косова и легитимизацији једног од кључних статуса државности“, каже Пророковић.
