Капетан првог ранга, шеф оркестра, уметнички руководилац и главни диригент Алексеј Карабанов за Спутњик открива шта очекује од тог фестивала, каква је изненађења приредио и шта мисли о Србији, Србима и српској музици.
Ово није ваш први наступ на фестивалу. Шта ви очекујете од „Спаске куле“, а шта публика може очекивати од вас?
— Од „Спаске куле“ очекујемо лепо време. То је једино што нас може обрадовати. У последњих неколико година нисмо имали среће са временом, било је углавном кишовито. Увек је хладно, а то нам баш не прија. Ове године фестивал је померен за недељу дана раније, управо зато да бисмо „закачили“ више лепог времена. Што се нас тиче, ми за овогодишњи наступ спремамо „Шехерезаду“ на музику Римско-Корсакова, и то не на нашу иницијативу, већ на молбу организатора фестивала. Дакле, за „Спаску кулу“ припремамо шоу са музиком из „Шехерезаде“, посвећен 70-годишњици оркестра.
Ваш оркестар има дугу традицију и богату историју. Ако не грешим, од самог краја Другог светског рата учествујете и на Паради победе на Црвеном тргу?
— Оркестар је стални учесник Параде победе, још од 1945. године, од прве Параде, и сваки наш колектив је у тој паради учествовао.
Познато је каква се музика изводи на Паради. Међутим, изненађујуће је што ћете на фестивалу „Спаска кула“ наступити са изведбом „Шехерезаде“, која нема војну тематику?
— Парада оркестара не подразумева само војну музику. Често не свирамо само њу, већ и друге жанрове, као што је класична музика. У то се можете уверити већ и на фестивалу. То је такав војни балет у којем се оркестар креће, изводи разне фигуре. Све је то повезано са драматургијом и зато се добија таква композиција.
По чему се разликује музика? Ви чините, на пример, оркестар руске морнарице, а постоје и оркестри других родова војске. Има ли разлика у врсти музике, извођењу или нечему другоме, између вас и, на пример, оркестра копнене војске?
— Разлика у врсти музике нема, али ми верујемо да се морнари у целом свету разликују од копнених оркестара по свом звуку. Ти оркестри звуче мекше и некако више мелодично од копнених оркестара. Диригенти копнених оркестара се увек љуте када им ја то кажем. Али то јесте тако. Ја то нисам измислио, већ сам давно на то обратио пажњу. У коју год земљу да дођете, тамо обавезно стоје заједно морнарички и копнени оркестар. Разлику можете одмах чути.
Можете ли то да објасните или нечим да поткрепите?
— То се може објаснити само метафизички — морнари припадају таласима, а таласу су мекши него земља.
Често путујете. Да ли сте можда имали прилику да посетите своје колеге у Србији, да их контактирате? Да ли можда нешто знате о српској музици?
— Нажалост, никада нисам наступао у Србији, али када смо били на фудбалској утакмици Русија-Србија у Москви, свирали смо српску химну. То је било веома дирљиво. Српска химна је веома лепа, чак веома личи на руску — „Боже чувај цара“. Ту нешто има. Искрено, ја волим Србију, Срби су наша браћа. То је једина земља у Европи која је остала верна Русији и која је нам блиска не само по религији, него и по менталитету. Ја сам, нажалост, био само у Црној Гори, а то није исто. Са Србима сам разговарао и носим најлепше утиске. И српски гардисти су учествовали у „Спаској кули“ пре две године. Током трајања фестивала на Црвеном тргу радио је један српски кафић и тамо смо се дружили и пили кафу. Главни менаџер је Србин и ми смо се са њим спријатељили.
Српски оркестри ове године неће учествовати на фестивалу у Москви. Постоји ли могућност да ви посетите Србију. Да ли бисте то желели?
— Ми бисмо стварно желели да одемо у Србију. Знамо да су наше колеге из Санкт Петербурга биле тамо за време бомбардовања, 1999. године, али нису отказале ниједан концерт. Имали су диван пријем код публике и вратили су се пуни утисака. Тада смо и ми у Петербургу наступали на фестивалу војних оркестара посвећеном Србији и, између осталог, извели смо композицију Чајковског „Словенски марш“, познату још и као „Српско-руски марш“. Носили смо чак и мете — „таргете“ на грудима и тако се солидарисали са српским народом.
