Потпредседник САД Џозеф Бајден је своју европску турнеју ових дана искористио да савезницима у ЕУ поручи како нови гасовод из Русије ка Немачкој „изгледа као прилично лош договор“ за Европу јер увећава енергетску зависност од Москве.
Европи је, каже, потребна диверсификација енергетског тржишта. Напоменуо је, додуше, да ће Европа сама морати да се позабави тим питањем. Ваљда да не би испало да им Америка, недемократски, натура решење. Није, међутим, могао да не покаже и бригу за Украјину, коју ће, како рече, „ослањање на Русију… фундаментално дестабилизовати“. Успут је и понудио решење. Други човек одлазеће америчке администрације подсетио је боравећи у Стокхолму да Европа има могућности набавке течног гаса из Америке.
Руски гас је већ дуго предмет интензивне америчке пажње. Први покушај Американаца да стану на пут транзиту руског гаса у Европу догодио се још у доба СССР-а. Почетком 70-их година прошлог века САД су покушале да блокирају споразум о гасу између СССР-а и Немачке, подсетио је председник украјинског Центра за системске анализе и предвиђања Ростислав Ишћенко. Покушај је био безуспешан, али је изазвао много проблема. Од тада се дешава све већ виђено.
Већ прво издање „Северног тока“ није дало мира Сједињеним Државама. Под изговором очувања животне средине Балтичког мора Американци су покушали да натерају Шведску и Финску да блокирају пројекат. Једино што су постигли су ограничења у раду гасовода, па прва линија „Северног тока“ не ради пуним капацитетом, рекао је Ишћенко. Успеле су и да натерају ЕУ да донесе рестриктиван Трећи енергетски пакет који произвођачу енергената забрањује и његову дистрибуцију.
Неизбежни Бајден
Сједињене Америчке Државе умешале су прсте и у прекид пројекта „Јужни ток“. И овде је важну улогу имао Бајден. „Од ’Јужног тока‘ одустало се одмах након Бајденове посете Бугарској“, напомиње политиколог и публициста Леонид Крутаков.
Верне једном опробаној тактици, САД и данас плаше Европљане „Северним током 2“.
„Ниједна земља не би требало да користи енергију као оружје. ’Северни ток 2‘ је лоша ствар за Европу“, како рече Бајден.
Прилику да се са предавањем о „опасностима енергетског оружја у рукама Русије“ међу првима упознају имале су својевремено балтичке земље. Резултат тога је да се Литванија највише уплашила и највише платила диверсификацију и своју енергетску безбедност. У 2015. ју је норвешки течни природни гас (ТПГ) коштао дупло више од руског, а ове године један и по пут више.
У борби са „Северним током 2“ Американци су пронашли верног савезника. Опет се за то побринуо Бајден. На састанку у Давосу, амерички потпредседник и председник Украјине заједнички су закључили да је природа тог руског гасног пројекта „чисто политичка“. Договорили су се да „делује ефикасно“ и спрече његову изградњу. Није за суседом заостала ни Пољска, па је у јулу ове године њена антимонополска регулаторна комисија одбила да се сагласи са изградњом „Северног тока 2“.
Спречавајући изградњу другог крака „Северног тока“ САД покушавају да убију неколико мува једним ударцем. „Оставити Европу без релативно јефтиних енергената и тиме смањити њену конкурентност и ставити је у потпуну зависност од енергената који ће бити испоручени поморским путем под контролом САД“, рекао је Ишћенко. И друго — направити проблеме Русији, јер за количине које купује Европа не можете одмах наћи купца.
Не треба заборавити да се САД са ТПГ невелико нуди Европи, па прекид „Северног тока 2“ — значи елиминацију конкурента. Додуше, шеф аналитичког одељења Фонда националне енергетске безбедности Руске Федерације Александар Пасечник сматра да снабдевање Европе ТПГ-ом није ништа више од ПР кампање.
„Пробне испоруке које стижу у Европу више личе на пи-ар кампању. Комерцијалног објашњења за такве испоруке нема“, каже он.
Украјинска гвожђурија
Највећи разлог за страх од „Северног тока 2“ има Украјина јер он може да јој одузме статус транзитне земље, а тиме и годишњи приход од две милијарде долара. Осим тога, невесели су изгледи за цео украјински гасни транспортни систем. „Без руског гаса то је само гвожђурија“, закључио је Леонид Крутаков.
У политичком смислу, Украјина ће изгубити једну од главних полуга притиска на Русију и Европу. И када се узме у обзир да се недавно поново назрела сенка „Турског тока“, топи се њена шанса да остане у центру пажње ЕУ.
Отуда покушаји Украјине да на било који начин спречи изградњу „Северног тока 2“, па и њена тужба суду због тога. „То је политички пројекат. Тражимо од Европске комисије да покрене истрагу и заустави антиевропски и антиукрајински пројекат“, рекао је својевремено бивши украјински премијер Арсениј Јацењук.
Нервоза Украјине је разумљива, поготово пред зиму. Ни Мајдан није помогао. Показало се да руски гас ипак треба платити, штавише, по европским ценама. А пара нема и не очекују се.
ММФ се не жури да помогне. Од обећаних 17 милијарди долара Кијев је добио само 6,7 милијарди. Ове године ни долара. Програм помоћи у 2016. је замрзнут због незадовољавајућих резултата економских и политичких реформи. Када ће доћи до финансијског одмрзавања, не зна, вероватно, ни шефица Фонда Кристин Лагард.
У тим околностима, Украјина мора некако да обезбеди резерве гаса за зиму. Председник Управног одбора „Нафтогаса“ Андреј Коболев рекао је да је компанија већ потрошила за набавку гаса из Европе 272 милиона од 300 милиона долара кредита од ЕБРД. Од сопствених средстава остале су само златне резерве. Стога ће, сматра Крутаков, Украјина одиграти познату комбинацију — прикупиће новац из Европе и Америке, почеће да повлачи гас из европског гасовода и, као и прошле сезоне, примаће гас по уплати. Постоји још једна опција: тражити од људи да стегну каиш. Али чвршће него икада, каже Коболев.
Опција да из Европе добије повратни гас је под знаком питања јер много кошта. Украјински председник Петро Порошенко је признао да су у јануару испоруке реекспортованог гаса из Европе у Украјину коштале 30 одсто више него руски гас. Порошенко ипак у рукама има адут — Украјина није преузимала довољно гаса за несметан транзит у Европу. Према председнику Управног одбора „Гаспрома“ Алексеју Милеру, упумпана је само 2,1 милијарда кубних метара гаса у подземно складиште за зиму. И мало је вероватно да ће бити ухваћен корак до почетка грејне сезоне. Тако се ЕУ на зиму може суочити са великим проблемом, ако Украјина почне себи да пумпа транзитни гас, а Русија блокира вентил.
Да би проблем некако био решен, потпредседник Европске комисије надлежан за Енергетски савез Марош Шевчович у септембру ће посетити Кијев, а затим Москву.
У међувремену, Кијеву остаје да се нада милости природе — топлој зими. У том случају, као и прошле године, Украјина ће моћи без руског гаса. Ако ударе мразеви, Украјина, по мишљењу главног и одговорног уредника РИА „Дербент“ Милрада Фатулајева, моћи ће да реши то питање или повратом гаса из ЕУ или добијањем новца од ММФ-а.
Чини се да Кијев има главни задатак да због гаса нервира Москву. Недостатак независности Украјине у политичком и економском одлучивању чини да се о свему одлучује преко океана, а тамо је важно да се погорша имиџ и економски положај Руске Федерације, закључује Фатулајев.