На карти западног Сибира, међу бескрајном тајгом, испресецаном рекама, једнa другоj у сусрет иду двe пруге — Северна железница и Свердловска — које треба да повежу индустријске области северног Урала са научним центрима јужног Сибира преко западносибирске равнице богате минералним ресурсима. Повезујући два пута, Русија смањује време за транспорт робе за 700 км и омогућава да се освоји територија величине Европе.
Изградња Поларне транссибирске железнице почела је још 1940. године, али су због Другог светског рата радови на њој стали, да би се наставили од 1947. до 1953. године. На њој су радили затвореници ГУЛАГ-а. Око 800-1.000 затвореника у просеку је ручно радило на једном километру пута. До пролећа 1953. године била је изграђена трећина магистрале када је пројекат замрзнут, што је умањило конкурентност Северног морског пута. Садашње руске власти су 2000-их година објавиле овај пројекат за државни приоритет.
Планирана је изградња железнице Обска 2 — Салехард — Надим — Пангоди — Нови Уренгој — Коротчајево дужине 707 км. Станица Коротчајево је већ повезана са Свердловском железницом, док „Гаспром“ у оквиру мегапројекта „Јамал“ гради железницу Обска—Бованенково—Карска—Харасавеј. Треба нагласити да је већ изграђен мост преко реке Надим, док су у току припреме за премошћавање река Об. Повезаће се станица Салехард са станицом Обска, која се налази на другом делу обале Оба и има везу са Северном железничком пругом. Остало је да се превали још 356 км вечног леда од Надима до Салехарда. Пројекат би требало да буде завршен до 2020. године.
Предвиђено је да се у будућности Поларна транссибирска железница продужи до луке Игарка на Јенисеју (око 400 км). У том случају, капацитет „Поларног транссиба“ може достићи 35 милиона тона годишње. Касније се планира продужење пруге до Норилска и оближње арктичке луке Дудинке.
Железничка магистрала ће бити дупликат Северног морског пута, али ће имати самосталну улогу. Овај пут је потребан и због геополитичке ситуације на Арктику.
У граду и луци Сабети на североистоку Јамала у току је градња једног од највећих предузећа за прераду течног природног гаса на свету и терминала за његов извоз. То је један од разлога зашто је потребна ова железница и зашто, осим државе, на њој ради и компанија „Гаспром“ — она треба да отвори приступ арктичком појасу, омогући његово освајање, повеже главна нафтно-гасна поља са транспортним артеријама земље и обезбеди најкраћи транзит енергената и метала на светска тржишта.
Магистрала ће, према проценама експерата, омогућити да се за 25-40 одсто повећа БДП више од 10 субјеката Русије — оних кроз које ће ова линија пролазити и оних који се налазе у близини. Капацитет нове транссибирске железнице ће кроз пет година експлоатације бити минимум 11 милиона тона, а кроз десет 14-16 милиона тона.
Такав резултат ће се постићи, пре свега, на основу експлоатације великих залиха нафте, гаса, гвожђа, маргана, фосфата, обојених метала (ванадија, кобалта, бакра), драгог и полудрагог камења, графита, као и великих залиха шумских и робних ресурса. Уз то, железничка пруга ће обезбедити транспортно-економске везе западног и источног Сибира и северног Урала најкраћим путем са северозападним, централним и далекоисточним регионима земље и, наравно, са Приарктичким регионом Русије, од Мурманска до Тајмира.
Поларна транссибирска железница може постати највећа железница на свету која ће повезати северни Урал са источним Сибиром. Она ће отворити Русији ризнице тундре и приполарне тајге. Пројекат ће коштати 200 милијарди рубаља (1,95 милијарде евра), због тешких природних услова.
Овај пут називају и „путем живота“ нових јамалских нафтно-гасних поља. Како би се спојили континентални центар Русије и Северни морски пут још је остало да се изграде два крака: од Надима до Обска и од Бованенковског гасног поља до луке Сабете.
