Он додаје да је ЕУ хтела да реагује, она би то већ урадила.
Према његовим речима, ЕУ је пропустила шансу да реагује на прави начин и тако обузда своју чланицу која негира све оно што су, наводно, вредности Уније и тиме је у великој мери признала да нема ништа од европских вредности о којима толико прича.
Како каже Анђелковић, да европске вредности постоје, Хрватској не би било допуштено ни да буде чланица ЕУ, али ни да се у региону понаша као једна врста мини силе.
„Хрватска је чланица ЕУ, а понаша се као да се налази у 1943. години. То је земља где се потпуно оживљава фашистичко наслеђе, где се испољава најгрубљи шовинизам и то на институционалним основама, а Брисел на то ћути“, подсећа он.
Он сматра да тим ћутањем ЕУ признаје у којој мери робује дуплим аршинима и геополитичким интересима својих правих господара, као и „да ту не постоји ни тачка од такозваних европских вредности, а камоли оне уистину“.
Коментаришући односе у региону, Анђелковић је рекао да је окружење навикло у претходних деценију и више да може да ради све што хоће на антисрпским основама, а да са друге стране Срби морају да савију главу, извињавају се и ћуте.
Међутим, како каже, у Србији се у последњих година ипак нешто променило што је изазвало шок у региону.
„Као одговор на тај шок јавља се све већа агресивност, како у Хрватској, тако у БиХ, али и међу Албанцима на Косову и Метохији. На нешто што је српска истина они одговарају хистерично, јер су свесни да њихове лажи могу да функционишу само у судару са ћутањем.“
Управо ту се, како каже Анђелковић, налази корен нефункционисања институција у региону, јер Београд дуго није ни тражио реципроцитет, а сада почиње нешто да мења.
Он подсећа и на велики утицај великих западних сила, које овај регион увек користе као монету за поткусуривање, односно за своје потребе.
„Албанци, Бошњаци и Хрвати не би тако хистерично реаговали и не би се тако понашали да од неког немају макар жуто, ако не и зелено светло. Што је Балкан турбулентији, то се разни западни интереси боље штите“, закључује Анђелковић.
