Као пример лист је навео Шведску, где је у току дискусија о ступању у НАТО. Локални чиновници, пише „Њујорк тајмс“, саопштавају о изобиљу „искривљених и лажних информација“ на друштвеним мрежама које „збуњују јавност“. Рецимо, на друштвеним мрежама се чују страхови да ће НАТО распоредити у Шведској нуклеарно оружје или да ће са њене територије напасти Русију, док ће војници Алијансе представљати претњу за Швеђане.
Иако, признаје „Њујорк тајмс“, Швеђани нису успели да открију извор „дезинформација“, „многобројни аналитичари и експерти у обавештајним службама САД и Европе“ указују на Русију.
Шведски новинар и правник Андерс Линдберг је сигуран да је успео да открије „шему“ по којој функционише „кампања Кремља за дезинформације“. Према његовим речима, све „почиње негде у Русији, на сајтовима државних руских медија или на разним сајтовима“, а даље вести преузимају „крајње десни и леви сајтови“.
„Нико не може да каже одакле она долазе (саопштења), али да на крају управо то постају кључна питања када се доносе одлуке о безбедносној политици“, објашњава Линдберг у чланку.
Москва, пише амерички лист, жели да „сеје сумњу и раздор“ у НАТО-у, а за то не користи само „тајне“ методе, као у Шведској, већ и „традиционалне медије“ — агенцију Спутњик и телевизију РТ. Ова активност, наводи „Њујорк тајмс“ мишљење неименованих експерата, треба да „поткопа званичну верзију догађаја“ и „изазове неку врсту политичке парализе“.
Главном метом Москве лист назива Европу, где расте популарност десних снага, док ЕУ има све мању подршку. Управо Русији „Њујорк тајмс“ приписује ширење идеје о неефикасности либералне демократије и неспособности влада да изађу на крај са различитим кризама.
Позивајући се на аналитичаре, чија имена се не наводе, лист пише да су руски медији на енглеском језику утицали на резултат кампање за излазак Велике Британије из ЕУ. То што су анкете показале да се грађани Чешке негативно односе према САД и ЕУ такође се приписује „утицају дезинформација на проруским сајтовима“.
