Према проценама агенције, то значи одступање Јапана од бившег принципијелног става који је сарадњу учинило зависном од спора о Курилским острвима.
„У условима када у преговорима о територијалном проблему нема напретка, потребно је да се коригује бивша позиција“, цитира „Кјодо“ речи извора у Влади Јапана.
У томе је суштина „новог приступа“ билатералним односима о којима се говорило након мајског сусрета Шинза Абеа и Владимира Путина у Сочију. Правац сарадње разматраће се почетком септембра на Источном економском форуму у Владивостоку, пише „Кјодо“.
„Неколико јапанских компанија жели да почне рад већ ове године“, наводи агенција.
Према подацима агенције, основ за „осам тачака“ које је раније предложио Абе биће развој Далеког истока, техничка помоћ Русије у повећању производних капацитета у сфери нафте и гаса, као и развој здравствених центара са увођењем напредних технологија.
Истовремено, у Токију страхују да, иако су инвестиције усмерене на обнову дијалога са Русијом, такође се ствара ризик одлагања решавања питања о Курилима.
Територијални проблем у вези је са претензијама Јапана на јужнокурилска острва Итуруп, Кунашир, Шикотан и Хабомаи. Позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855, Јапан је повратак острва поставио као услов за закључивање мирног договора са Русијом који није био потписан након Другог светског рата.
Русија инсистира на томе да су Јужни Курили ушли у састав СССР-а након Другог светског рата и да руски суверенитет над њима, који има одговарајућу међународно-правну регистрацију, не може да буде доведен у питање.
