Нема ко се ових дана не бави референдумом РС, односно ситуацијом у БиХ. Председник Председништва БиХ, све партије и институције у оба ентитета, гаранти Дејтонског споразума — Хрватска и Србија, до разних међународних „фактора“, високог представника за БиХ и неизбежног Савета за имплементацију мира (ПИК). У најкраћем. Набрајање би потрајало. А народ би рекао, пуно бабица — килаво дете.
И ништа не би било спорно да дејтонско дете није расло 21 годину и да ствари нису више као што су биле. И да не рачунамо 25 година РС. Дејтонски ентитет Република Српска је уистину прегурао пунолетство, па чак и по америчким мерилима и учврстио своју позицију онако како то очигледно нико, осим Срба, није желео, нити на то рачунао.
Главни и дежурни „кривац“ за све што не ваља у БиХ председник РС Милорад Додик је ових дана то сажео у једну реченицу у коју је све стало:
„Има нечег што њима више смета од референдума, смета им постојање власти (у РС).“
И то је то. Касно су схватили да је грешка у корацима начињена у Дејтону када је ударен темељ РС. А она се отела контроли искористивши то што јој је Дејтонски споразум гарантовао. Да буде своја. За разлику од другог ентитета који се још тражи.
И трећи ентитет?
Бошњаци су углавном загледани у фамозну међународну заједницу са пустим обећањем о унитарној БиХ и њиховом главном улогом у њој, а Хрвати у матицу.
Да ли је „босанском лонцу“, специјалитету смућканом у Дејтону, време за поправљање рецепта пошто се после 21 годину претворио у обичну папазјанију? Референдум у РС само је оголео да је реч о нефункционалној заједници у којој су сви незадовољни, али и хистерични страх Сарајева да би БиХ специјалитет могао да буде скинут са менија.
Стигло се дотле да не само да нема унитарне БиХ, већ Хрвати све чешће потежу питање трећег ентитета.
Тако је ових дана поново оживела идеја хрватске републике Херцег-Босне.
„Без организованости хрватског народа у Бих нећемо остварити нашу трајну тежњу — апсолутну, уставну и сваку другу територијалну и институционалну једнакоправност“, рекао је председник ХДЗ БиХ Драган Човић приликом обележавања 23. годишњице од оснивања Херцег-Босне.
За Бошњаке она, међутим, није могућа политичким средствима и на миран начин, оценио је декан ФПН-а у Сарајеву Шаћир Филандра.
А Иво Миро Јовић, бивши високи функционер босанског ХДЗ-а, сада професор права у Бањалуци, у разговору за Спутњик не крије да би за Хрвате било добро да имају свој ентитет, али исто тако каже да је добро и што је Дејтонски споразум потписан.
„Кључна је ствар да у БиХ постоје три конститутивна народа и то пише и у преамбули Устава и Дејтонског уговора, а ми имамо немогућу мисију — једну државу, два ентитета и три народа, као да је неко намерно правио да од тога не буде — ништа“, наглашава Јовић.
Додик је јуче изјавио да нема ништа против да Хрвати добију свој ентитет у БиХ. Коментаришући могућност да БиХ буде унија три државе, Додик каже да би то могла да буде и да је то једини излаз да се не распадне.
Референдум без референдума
И тако се направи прича о референдуму без референдума.
„Ствар је веома јасна. Ми нисмо чули ниједну озбиљну, формалну и суштинску примедбу која би ишла за тим да оспори референдумско питање и одржавање референдума“, приметио је Додик.
Референдум је дошао као згодан изговор за још један притисак на Србе којим је, по мери Сарајева, замаскирана суштинска прича о будућности БиХ, државе која све више показује да то све мање јесте.
А згодно је било и једним ударцем ударити две муве. Србија као гарант Дејтона, нашла се у незавидној ситуацији. Шта год да уради биће у минусу. Било да пољуља тешко успостављене везе са Западом и стане на страну РС која је по питању референдума показала политичко јединство, било да ускрати подршку Србима преко Дрине што никада није ваљало.
Дошло се до апсурда да они који су колико јуче прекинули истрагу о нападу на премијера Србије у Сребреници, означивши га малтене за кривца што је до тога дошло, данас све наде полажу у Вучића да ће „уразумити“ Додика.
О апсурду говори и универзитетски професор у Бањалуци др Емил Влајки.
„Изгледа апсурдно, али ако БиХ опстане, то ће суштински бити заслуга Милорада Додика. Озбиљно је начео колонијалну управу над Босном и Херцеговином. Али, уместо да Додику за тај успех одају признање, слуге кô слуге, ни не хају за властиту државу у коју се толико, патетично, куну, гледајући шта ће им рећи страни господари“, написао је Влајки у отвореном писму.
А „међународни фактор“ је по ко зна који пут брдом фраза засуо РС и Србе да угрожавају мир и стабилност у БиХ, па и региону, ниједном речју не објаснивши чиме, како и шта су то погрешно урадили.
Препоруку ПИК-а упућену РС да одустане од референдума Јован Ковачић, оснивач и председник тинк-танк организације „Ист-вест бриџ“, оценио је као доливање уље на ватру.
„Преко Босне и Херцеговине преламају се сукобљени интереси Истока, Запада и Блиског истока, због чега је могућност велике хаварије огромна“, упозорио је Ковачић.
Он је међународној заједници поручио да мора да се позабави узроком свих проблема, а да би то урадила како треба мора да буде поптуно објективна и никако не сме да буде ни на чијој страни, јер је то једини начин да се дође до правог решења.
Додик је улогу такозване међународне заједнице сликовито објаснио. Смешно је, каже, када британски амбасадор дође и прави неку кохезију у БиХ, а његова земља излази из ЕУ.
