Уочи отварања Источног економског форума (ИЕФ) председник Русије је дао интервју међународном информативни холдингу „Блумберг“. Током разговора у Владивостоку шеф државе дотакао се тема развоја територије Далеког истока, сарадње са Кином, као и питања спорних Курилских острва.
Одговарајући на питање новинара о могућности предаје Курилских острва Јапану, Путин је одговорио да Русија не тргује територијама.
„Ми не тргујемо територијама, иако је проблем закључивања мировног споразума са Јапаном, наравно, кључан, и ми бисмо веома желели да са нашим јапанским пријатељима пронађемо решење за овај проблем. Још 1956. године је потписан уговор и, што зачуђује, њега су ратификовали и Врховни савет СССР-а и јапански парламент. Али затим је јапанска страна одбила да га испуњава, а потом је и Совјетски Савез анулирао све договоре у оквиру овог споразума“.
„Пре неколико година јапанске колеге су замолиле да се вратимо на разматрање ове теме и ми смо то урадили, изашли смо им у сусрет“, рекао је руски председник.
Он је додао да се не говори ни о каквој размени нити продаји.
„Говоримо о проналажењу решења тако да се ниједна страна не осети пораженом нити као губитник“, истакао је Путин.
При томе је председник прокоментарисао договор о предаји Кини дела територије острва Тарабаров, који је као пример навео новинар „Блумберга“.
„Ми ништа нисмо давали, то су биле спорне територије и у вези са којима смо водили преговоре са Кинеском Народном Републиком током 40 година. Желим то да нагласим — 40 година — и на крају нашли компромис. Део територије коначно је постао руски, а део територије коначно је постао део Кинеске Народне Републике“, одговорио је Путин.
Путин је, такође, нагласио да је то било могуће искључиво због веома високог нивоа поверења између Русије и Кине.
„И ако постигнемо исти висок ниво поверења са Јапаном, онда ћемо и ту наћи неки компромис“, уверен је Путин.
Путин је скренуо пажњу на кључну разлику између питања везаног за јапанску историју и са преговорима Русије и Кине.
„Она лежи у чињеници да је јапанско питање настало као резултат Другог светског рата. А наши преговори са кинеским пријатељима око пограничних питања немају никакве везе са Другим светским ратом и са било каквим војним сукобима“, нагласио је руски председник.
„Ако неко жели да почне да ревидира резултате Другог светског рата, хајде да покушамо да продискутујемо на ту тему. Али онда не треба дискутовати о Калињинграду, већ и о источним земљама Немачке, о Лавову, који је био део Пољске и тако даље, и тако даље. Ту су и Мађарска и Румунија. Ако неко жели да отвори ову ’Пандорину кутију‘ и почне са њом да ради, молим вас, изволите и почните“, закључио је Путин.
Путин: Небитно ко је хаковао демократе САД већ шта се сазнало
Путин је рекао је да не зна ко стоји иза хаковања поште америчке Демократске странке, али да то и није важно колико су битне откривене информације, преносе данас агенције.
Руски председник је изјавио да је могуће да се неће открити ко је хаковао налоге и објавио имејл пошту Демократске странке, али да то „свакако није урадила руска влада“.
„Да ли је уопште битно ко је хаковао пошту“, рекао је Путин и оценио да је „важан само садржај поште који је објављен“.
Руски председник је рекао да „нема потребе одвраћати пажњу људима са суштине постављањем питања ко је то урадио, већ остати концентрисан на то шта је тиме откривено“.
„Свакако, желим да кажем да лично не знам ништа о томе, а на државном нивоу могу да кажем да Русија то сигурно није урадила“, нагласио је Путин.
ИЕФ и Далеки исток
Путин је истакао да је, пре свега, Источни економски форум (ИЕФ) начин да се привуче пажња партнера Руске Федерације и потенцијалних инвеститора на Далеки исток.
„Обично када говоримо о Далеком истоку имамо у виду и управо Далеки исток — Приморски крај и Хабаровски крај, то су Камчатка, Чукотка, али то је и такозвани Источни Сибир. Све укупно, цела ова територија садржи невероватне ресурсе: нафту, гас, то је 90 одсто резерви руског калаја, 30 одсто резерви руског злата, 35 одсто резерви шуме, у овим водама је 70 одсто руске рибе“, рекао је председник Русије у интервјуу за „Блумберг“.
Путин је, такође, истакао потенцијал Далеког истока за развој ваздухопловне и свемирске индустрије.
„Ми смо у једном од региона Далеког истока покренули нови руски космодром. Овде се традиционално развија авијација, укључујући и борбену авијацију. Широм света познати авиони Су производе се управо на Далеком истоку Русије. На крају, ми овде обнављамо производњу морских бродова, пре свега за цивилне потребе“, истакао је Путин.
Владимир Путин говорио је и о плановима за развој позоришне и сајамске активности у региону.
„Овде отварамо огранак петербуршког Маријинског позоришта. Планирамо да овде отворимо филијале петербуршког Ермитажа и Вагановске балетске школе“, додао је председник.
„Али постоји још један правац који је за нас веома занимљив и перспективан поред свега што сам навео. То је биологија мора“, нагласио је Путин.
„Традиционално и дуги низ година овде се налази један од водећих института Академије наука Русије управо за проучавање биологије мора. Знате, овде покрећемо нови центар. У оквиру њега смо изградили океанаријум, који неће бити само платформа за јавност, којој ће се, мислим, свидети комуникација са живом природом, већ и део самог Института за биологију мора. Овде се развија занимљив, перспективни кластер и веома бисмо желели да наши потенцијални инвеститори, наше колеге из иностранства, пре свега из земаља Азијско-пацифичког региона, више знају о њему“.
О одласку Асада: Треба бити стрпљив и сачекати
Говорећи о позивима за смену председника Сирије Башара ел Асада, председник Русије сматра да је најбоље да се буде стрпљив и сачека док се не десе природне промене унутар сиријског друштва.
„Када чујемо да Асад треба да оде (тако се чини посматрано са стране), имам велико питање: Шта ће то донети? Да ли то уопште одговара међународном праву?“, рекао је Путин у интервјуу за „Блумберг“.
„Зар није боље да се буде стрпљив и допринесе промени структуре самог друштва и сачекати да се десе природне промене изнутра?“, додао је председник.
Путин сматра да се то неће догодити „од данас до сутра“. „Можда је у томе је политичка мудрост: у томе да се не диже бука, не трчи пред руду, већ постепено води ка структурним променама, што је у овом случају политички систем друштва“, додао је Путин.
Замрзавање производње нафте — најбоље решење за светску енергетику
Руски председник сматра да би замрзавање производње нафте било најбоље решење за светску енергетику и нада се да ће учесници на тржишту нафте постићи одговарајући споразум.
„Мислим да би, у ствари, са гледишта економске оправданости и логике било исправно наћи неки компромис“, рекао је Путин. „Ми сматрамо да је то најбоље решење за светску енергетику“.
„Желим да се надам да ће сви учесници овог тржишта који су заинтересовани за одржавање стабилне и фер светске цене енергената, ипак на крају донети потребну одлуку“, закључио је Путин.
