Самит је свакако најзначајнији за Кину, која има прилику да покаже колико је моћна и да учврсти своје везе с Русијом и Индијом. Ако је судити према неким ранијим анализама, од свих досадашњих договора на самитима реализовано је тек 1,5 одсто, али ово је прилика да се сретну лидери земаља и разговарају о актуелним темама очи у очи.
Синиша Љепојевић, новинар и дугогодишњи дописник из Лондона, каже да је Кина уложила много више у организацију самита него претходни домаћини и да има амбицију да се у Г20 укључе земље у развоју. „Међутим, питање је колико је та амбиција реална“, каже Љепојевић.
И сарадник Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић каже да Кина жели себе да прикаже као велику, чак и водећу силу, али и да наметне економске теме. „Она жели да утврди савезништво с Русијом али и са Индијом. Дакле, Кина ће послати неколико порука, али у економској сфери како би ублажила тензије, а тензије не одговарају земљама које се развијају“, каже Јанковић и истиче да је овај самит и увертира са сусрет групе БРИКС средином октобра.
У економске релације у свету морају се укључити треће земље, на чему инсистира Кина, а после самита видеће се да ли ће у томе и успети. Љепојевић указује на то да је у току преструктурирање финансијског система и да Русија и Кина прелазе на потпуно одвојен банкарски систем. Кина би требало крајем месеца да тестира тај софтвер, што ће бити велики удар за западни финансијски систем.
„Запад живи од туђих пара, јер контролише финансијски систем и технологију финансијског система. Само у лондонској берзи је дневна трговина новцем је 2.200 милијарди долара дневно, да добијете један посто па може да се живи. С новим платним системом то се губи, то су дневно стотине милиона. Кина ће покушати то да представи као готову ствар која се не може спречити“, каже Љепојевић.
То су тектонске промене и биће занимљива демонстрација тих промена, а не одлуке које буду донете, сматрају наши саговорници. Звезде овог самита биће свакако Си Ђинпинг, кинески председник, и уз њега лидери Русије и САД, Владимир Путин и Барак Обама. Са лидером Америке биће пријатељских сусрета, пошто је то одлазећа администрација, па не треба очекивати кључне договоре.
„Важан сусрет биће између Путина и турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и Путина и британске премијерке Терезе Меј“, каже Љепојевић и подсећа да је Лондон био шампион антируске политике али да је економски увек сарађивао с њом, за разлику од ЕУ, која је на губитку у економској размени с Русијом.
Важно је египатско присуство због разговора о Сирији јер, према речима Синише Љепојевића, та земља има инфраструктуру која би могла да помогне у окончању сукоба. „САД више нису у позицији да диктирају ситуацију на Блиском истоку и, колико знам, свесне су да су изгубиле доминантну улогу, али желе да одрже присуство. Међутим, то не могу без сарадње с Русијом, и то им је јасно. Колико видим, Русија није против, она жели да помогне да Америка буде присутна“, каже Љепојевић.
Кина је од производње хемијских оловака, пешкира и мајица постала земља нових технологија која ће у наредних 50 година уз Русију и САД бити водећа светска сила и на чијем ће договору почивати нови светски поредак, сматрају наши саговорници.
