Постоји много ракетних система, као што је, на пример, амерички покретни ракетно-артиљеријски систем ХИМАРС, који се користи у Ираку, с борбеним возилом М142, али он има сувише лаган оклоп и намењен је искључиво за паљбу из заштићене позиције.
ТОС-1, напротив, има читав систем за навођење паљбе који укључује ласерски даљинометар и балистички рачунар. Његова маса достиже 46 тона.
„Домет основног модела ТОС-1 био је само три километра, због чега је уређај морао да буде спреман да прими непријатељску ватру из свих могућих врста оружја“, наводи Роблен.
Обично се у системима овог типа користи конвенционална експлозивна или касетна муниција, док руски систем користи запаљиву муницију — ракете комплекса „Смерч“ и „Ураган“.
Америчка армија у преносним вишецевним ракетним системима користи термобаричне пројектиле и крупнију муницију достављену из ваздуха.
Модификација „Буратино“ је у руском наоружању од 2001. године. ТОС-1А „Сонцепек“ има већи домет — до шест километара.
