Дачић је на панелу „Западни Балкан: да ли је ЕУ и даље фактор привлачења?“, који се одржава у оквиру Бледског стратешког форума, истакао и да смо до сада били сведоци да перспектива чланства даје снажан подстрек свеобухватним реформама које Србија спроводи, али и подстицај помирењу и регионалној сарадњи на Балкану, саопштило је Министарство спољних послова.
„Обећање дато државама региона Солунским документом, да ће постати пуноправне чланице ЕУ по испуњењу услова, улива наду да ће наши напори да изградимо демократска друштва и конкурентне економије, у оквиру ширег региона опредељеног за мир и стабилност, бити препознати од стране ЕУ“, рекао је Дачић.
Он је подсетио да су од 2003. године, само Словенија и Хрватска постале државе чланице, Србија и Црна Гора су започеле приступне преговоре, које Македонија, иако већ дуги низ година кандидат за чланство, још увек није започела.
Подсетио је и да Албанија, иако кандидат, није отворила приступне преговоре, док БиХ има статус потенцијалног кандидата.
Дачић је, међутим, нагласио да је ентузијазам за чланство на страни држава кандидата и потенцијалних кандидата и даље значајно висок.
Према његовим речима, општа политичка клима у којој се одвија процес проширења ЕУ, за државе Западног Балкана је значајно другачија и не тако повољна, јер ЕУ, суочавајући се са последицама економске и миграционе кризе, брегзита и тероризмом, ризикује да у очима јавности, сопствених чланица и кандидата, изгуби своју привлачност.
Он је напоменуо и да се политика условљавања неретко спроводи без довољно политичког разумевања, чиме се у јавности држава кандидата ствара утисак неравноправног односа, а постављени услови изгледају као „покретна мета“.
„Важно је очувати динамику у процесу европских интеграција кроз валоризовање конкретним напредовањем у преговорима са ЕУ“, рекао је Дачић поручујући да је Србија наставила интеграциони процес, који треба да омогући њено пуноправно чланство.
Он је, међутим, поручио и да нисмо идеалисти, те да смо свесни да је ЕУ данас значајно другачија у политичком и економском смислу од оне која је креирала Солунску агенду.
„ЕУ, као породица народа која дели исте или сличне вредности, налази се на раскрсници, у тренутку када је неопходно изнова дефинисати заједничке интересе, који би као кохезиони елемент омогућили да се овај велики мировни пројекат, а он је то у својој суштини од самог почетка и био, настави и оснажи“, истакао је Дачић.
Како је навео, сведоци смо чињенице да су многе европске вредности у последње време доведене у питање и у појединим чланицама Уније.
Србија је, поручио је Дачић, протеклих година активном политиком у процесу помирења у региону, спроводећи политичке, правне и економске реформе, јачањем владавине права и институција, залагањем за јачање добросуседске политике, односом и реакцијом на мигрантску кризу, недвосмислено показала да је у потпуности посвећена европским вредностима.
Додајући да је тешко рећи како ће изгледати ЕУ у тренутку када Србија заврши свој преговарачки процес, Дачић је рекао да желимо да верујемо да ће државе чланице наћи довољно снаге да сачувају све предности заједништва, како би се европском пројекту удахнула нова снага која би га учинила додатно привлачним за државе кандидате.
„Мир у Европи нема цену, најважнији интерес који мора остати очуван у будућности, је мир у Европи и све промене у архитектури заједничке европске куће морају бити усмерене у том правцу“, поручио је он.
Како је рекао, не сме се заборавити да је политика проширења једна од најуспешнијих у историји европског пројекта, те да би приступање држава Западног Балкана додатно оснажило европску идеју у тренуцима када се она, у самим чланицама, суочава са изазовима.
