У последњих годину дана са појефтињењем нафте, падала је и цена природног гаса. Гас је јефтиније 16 одсто, али се то односи само на такозване регулисане цене, односно домаћинства. У Србији има 58 даљинских система грејања који гас купују на тржишту. За њих је важило смањење цена које је мање од трећине поменуте цифре, каже председник Управног одбора Удружења топлана Србије Дејан Стојановић.
„Важно је рећи да се крајња цена природног гаса коју плаћају топлане састоји из три дела: трошка гаса, транспорта и дистрибуције. Иако је цена гаса пала, почетком прошле године трошкови транспорта и дистрибуције су порасли дванаест пута. Због тога смо дошли до смањења од свега 5,6 одсто. Чак смо у фебруару морали да имамо повећање цене од 4,4 одсто“, подсећа Стојановић.
Директор маркетинга и продаје „Београдских електрана“ Горан Смиљанић каже да још увек није могуће рећи да ли ће топлане наредне зиме имати јефтинији гас. Цена топлотне енергије одређена је уредбом Владе по којој су топлане 1. септембра 2015. године формирале цену у односу на фиксне и варијабилне трошкове. Од тада смо имали мање усклађивање цена, подсећа Смиљанић.
„Трошкови грејања састоје се из три поменута елемента, за све топлане цена се утврђује другачије него за категорију ’домаћинства‘, тако да сада радимо анализу која ће бити завршена до почетка грејне сезоне. Наш оснивач, односно локална самоуправа, потврдиће ту анализу. Надамо се да неће бити промене цене, уколико транспорт и дистрибуција остану исти“, каже Смиљанић.
Готово 25 одсто станова у Србији греје се на даљински систем, а у Београду 130.000, односно више од 50 одсто. Стручњаци сматрају да би градске топлане могле да буду енергетски ефикасније ако пређу на обновљиве изворе енергије, што је случај у већини европских земља.
Међутим, саговорници Јелице Путниковић кажу да је грејање на обновљиве изворе, пелет и биотермалну енергију, иако еколошки најчистије, за наше услове и даље прескупо. Енергетска ефикасност је стратешки циљ топлана, примењујемо сва достигнућа термотехнике из Европе и света, али такви видови штедње у старту изискују велика улагања, али и веће трошкове грађана. Док систем не профункционише јако је тешко да топлане позитивно послују и буду конкурентне осталим видовима загревања, каже један од директора „Београдских електрана“.
„Не може се систем прављен пре 50 година тако лако преоријентисати на други енергент, на други извор за загревање, поготову што је издашност тих извора, ако говоримо о геотермалој енергији, на одређеним локалитетима јако мала. Потребна су велика улагања да би се на значајнијем прешло на те изворе. Са друге стране, када је у питању екологија, све се ради на основу Закона о заштити животне средине, у току је замена неприхватљивих енергената — угља и мазута“, каже Смиљанић.
Председник Управног одбора Удружења топлана Србије Дејан Стојановић примећује да заговорници замене конвенционалних горива, природног гаса и мазута биомасом и дрвном сечком или пелетом, игноришу низ студија које су рађене у разним деловима Србије.
„Најчешћи закључак је да ми заправо немамо довољно дрвне биомасе за неко велико постројење. У одређеним деловима Србије, када погледате шуму делује да је има много, али не можете сву шуму да посечете. Скоро сам прочитао да је грејање пшеничном сламом, отпадом после вршидбе, четири пута јефтиније. То је ординарна глупост“, каже Стојановић.
Он додаје да је тачно да тај вид грејања смањује варијабилни део цене, али због релативно великих инвестиционих улагања у обновљиве изворе, која су два до три пута већа од оних у конвенционална постројења, долазимо до тога да неприродно расте тзв. фиксни део цене грејања.
Саговорници „Енергије Спутњика“ закључују да се увођење тог вида грејања исплати углавном пољопривредницима који сеју пшеницу на великим поседима.
