Ерлих ради у Московском институту за међународне односе, међутим „Форин полиси“ наводи да је он „амерички грађанин, чије гледиште не одражава дипломатску позицију Руске Федерације“. У свом чланку он покушава да објасни поступке и изјаве Хилари Клинтон у односу према Русији и како се према њему односе у Москви.
Ерлих сматра да би, ако Клинтонова ипак постане председник САД, 25. август онда могао да се назове даном када је она почела нови „хладни рат“. Тога дана је у свом говору, првобитно посвећеном Доналду Трампу, назвала Владимира Путина „кумом екстремно десног, опасног национализма“.
Увредивши руског председника на тај начин, Клинтонова је увела „елемент личног непријатељства у и без тога већ натегнуте односе“, истиче Ерлих. И, што је још горе, својим речима она је Путина описала као представника идеологије која је фундаментално супротна од америчке.
Експерт објашњава зашто је то опасно: упркос чињеници да су након догађаја у Украјини 2014. године односи између Русије и Запада достигли нове дубине, Кремљ је ипак дуго времена веровао да нови „хладни рат“ није могућ — фундаменталне идеолошке борбе између Истока и Запада више нема.
„Русима то изгледа овако: Клинтонова је, изгледа, у свом говору показала одлучност за обезбеђивање састојка који недостаје за обострано непријатељство, представљајући Москву авангардом расизма, нетолеранције и мизогиније“, објашњава Ерлих.
Руси притом своју домовину у опису Клинтонове неће препознати. О каквој мизогинији се ради када Путинова влада пружа својим мајкама три године породиљског одсуства? Нетрпељивост? Али председник је лично посетио отварање највеће џамије у Москви. Расизам? Али Путин стално „рекламира“ етничку разноликост Русије.
На тај начин Русима се чини да се Клинтонова једноставно из све снаге бори да „смисли оправдање за своје непријатељство“, наглашава Ерлих.
Он је разговарао са многим руским стручњацима за спољну политику и, према његовим речима, они нису показали „чак ни уздржано поштовање“ према Клинтоновој.
Најдеструктивније поглавље у њеној каријери је инвазија НАТО-а на Либију, на коју је Русија могла да стави вето, али ју је на крају подржала, јер је Клинтонова, која је тада била на месту државног секретара, дала реч да се зона забране летења која је тада уведена изнад земље неће користити као параван за промену режима.
Не изненађује да су руски лидери били бесни када су на крају либијског лидера Муамера Гадафија посебно окрутно свргнули.
Уље на ватру додала је и њена реакција након тога. У једном од њених видео-интервјуа, коментаришући пуч у Либији, она је рекла: „Дођосмо, видесмо, он умре“, након чега је праснула у смех. Ерлих истиче да телефонски снимак злостављања ухваћеног Гадафија показан да у истом програму.
Од тада Клинтонову у Москви прати репутација дволичног заговорника рата, наставља експерт.
И ето сада када је кандидат за председника, Клинтонова се поново залаже за увођење зоне забране летова, али овог пута у Сирији.
„Узимајући у обзир учешће Русије у сиријском сукобу, зона забране летења је учтиви еуфемизам који, у ствари, означава могућност обарања руских авиона у случају да њихови пилоти одбију да је успоставе. И Клинтонова то веома добро зна“, сматра експерт.
Притом, када су је питали током расправе да ли је спремна да обара руске авионе, она је изјавила да не мисли да ће до тога доћи. То јест, она сматра да ће се, ако Москва буде „сатерана у ћошак“, Путин повући.
„То је дискутабилна претпоставка: улог Москве је много већи него Вашингтонов“, уверен је Ерлих. Сирија је одавно главни савезник Русије на Блиском истоку и има за њу стратешки важну улогу.
Аутор чланка сматра да план Клинтонове за зону забране летова асоцира на Ричарда Никсона.
„Ово веома сумњиво подсећа на ’теорију лудака‘ којој је у оквиру политике сузбијања прибегавао председник Ричард Никсон. Он је покушао да постигне максималну предност, показујући СССР-у да је довољно луд да започне рат“, подсећа Ерлих.
Он истиче да су Никсонов блеф Руси веома брзо прозрели и више нису доводили у питање да су његове акције здраворазумске. Међутим, они нису толико уверени у „јасноћу ума“ Клинтонове.
Ерлих сматра да би Москва преферирала Трампа у односу на Клинтонову, не зато што је њиме лако манипулисати већ зато што је његов програм у складу са ставом Русије о међународним односима. Русија тежи да се врати на класично међународно право у духу „реалне политике“ у којој државе воде преговоре на основу међусобног разумевања националних интереса, очишћених од идеологије.
Амерички истраживач као пример наводи Крим: према његовим речима, реално стање је такво да је он заиста постао део Русије. Предлог да се он призна као такав могао би бити најмоћнији адут за будућег председника САД што се тиче односа са Русијом.
Трамп је изразио спремност да размотри такву опцију, због чега га је Клинтонова жигосала. Она сама воли да се претвара да ће се полуострво једном вратити у састав Украјине, упркос чињеници да Москва гради скуп мост који повезује Крим са копненим делом Русије.
Године 2011. Клинтонова је подржала масовне протесте у Русији и Путин нема разлога да верује да је она „напустила снове о Мајдану на Црвеном тргу“, додаје аутор.
А оно што је заменик Клинтонове Хари Рид рекао о томе да Русија, наводно, жели да утиче на изборе у САД преко хакерских напада, повећава забринутост руских власти у вези са кандидаткињом Демократске партије за председника, закључује Ерлих.
