Министри спољних послова држава-чланица НАТО-а су 2. децембра прошле године донели одлуку о упућивању позива Црној Гори да постане чланица ове алијансе. О пуноправном чланству одлучиваће се током наредне 2017. године.
Свакако, НАТО је тема и предстојећих парламентарних избора заказаних за 16. октобар, па смо истраживали шта губи, а шта добија Црна Гора евентуалним учлањивањем у НАТО, али и шта евентуалним пријемом Црне Горе у чланство добија, а шта губи НАТО.
Промена генетског кода
Црна Гора би према мишљењу Матије Николића, новинара из Црне Горе, најпре изгубила достојанство и поштовање као држава због тога што је НАТО пре само 15 година бомбардовао и уништавао јој не само војну, већ и цивилну инфраструктуру.
„Тада су у Црној Гори гинули војници, али су гинули и цивили, гинула су деца. Већина грађана ове државе је против уласка у НАТО и уколико би до тога дошло, и то је можда једно од највећих негативности, јесте да се Црној Гори и њеним грађанима могу наметнути решења која они једноставно нису у стању да одбију“, тврди Николић за Спутњик.
Сличног става је и аналитичар из Београда Александар Павић, који сматра да би Црна Гора прво изгубила свој идентитет и душу, односно оно што ју је чинило српском Спартом и направила би од ње практично нешто новокомпоновано.
„Црна Гора је новија српска држава која је стекла свој идентитет упорном борбом да остане непокорена бар у неком делу, макар и по чукама. То је био идентитет Црне Горе, који је био везан за српство. Ово би била промена њеног генетског кода. Било би промена њене матрице“, категоричан је Павић.
И поред огромне кампање црногорске власти, напомиње Матија Николић, расположење према НАТО-у у Црној Гори се врло слабо подиже. Посебно болна чињеница, истиче он, јесте да Црна Гора уласком у НАТО практично потпуно мења свој однос према Русији.
Николић подвлачи да би у геостратешким играма које су НАТО-у потребне, јер долази на територију Балкана и покушава да читаву ту територију поклопи, Црна Гора морала да буде, па чак и војно, конфронтирана према Русији.
То би било посебно тешко за Црну Гору која је позната као пријатељ Русије и која Русију доживљава као свог вишевековног и пријатеља, и заштитника.
Једино главаши на добитку
Што се тиче евентуалног добитка Црне Горе уласком у Сверноатлантски војни савез, Николић је и ту скептичан. „Оно што НАТО промотери говоре да би добили јесте евентуална стабилност и могуће инвестиције, такође и одбрану. Међутим, видимо да НАТО чланице имају доста проблема у том смислу, тако да просто не верујем да би могло да се деси да Црна Гора на тај начин појача своју безбедност“, додаје Николић.
Црна Гора би, према мишљењу Александра Павића, уласком у НАТО добила оно што би добиле њене власти, то јест неку врсту додатног легитимитета код својих западних покровитеља и вероватно неке нове погодности које долазе са тим чланством.
„Обичан свет би добио нешто мало економске активности, али много више оне непожељне у смислу најезде проститутки које прате долазак НАТО војника у сваку земљу, пораст трговине дрогом, пораст криминала, пораст инцидената“, тврди Павић додајући да би то опет отуђило Црну Гору од природног српског етничког простора и додатно компликовало и отежало комуникацију и везе са Србијом и са Русијом.
Србија у НАТО ћилиму
Евентуалним пријемом Црне Горе у своје пуноправно чланство, НАТО може, према мишљењу саговорника Спутњика, мало шта да изгуби. Матија Николић ипак наглашава да би чињеница да чланица НАТО-а може постати држава у којој би расположење у друштву било антинатовско, донела само тензије.
„Већина грађана Црне Горе и даље има веома емотиван однос и према НАТО-у, и према Русији, и самим тим се те тензије уласком Црне Горе у НАТО неће моћи смиривати. Чак би се још више затезале“, подвлачи Николић.
С друге стране, према оцени Александра Павића, НАТО би уласком Црне Горе добио пуно, пре свега на психолошком плану, зато што би пријемом још једне чланице показао да његово постојање има смисла, да се шири и да су „гласине о његовој смрти преурањене“. Такође, додаје Павић, НАТО тиме додатно окружује једину рупу у ћилиму — Србију. Тиме би хранио пропаганду и у самој Србији да је у окружењу НАТО држава, да јој нема друге него да се томе приклони.
„Свакако, у неком, не дај боже, будућем рату који би НАТО започео против Русије, отежавао би руски контраудар. Једноставно, Црна Гора би морала да буде третирана као непријатељска територија“, закључује Павић.
Дакле, НАТО уласком Црне Горе не би ништа изгубио, а много би добио, док би Црна Гора превише изгубила, а не би ништа добила.
