И то са добрим разлогом: Алтернатива за Немачку (АфД), партија основана пре само три године, са освојених нешто више од 20 одсто гласова постала је друга по снази политичка партија у овој покрајини (иза владајуће Социјалдемократске партије, СПД-а), претекавши Хришћанско-демократску унију (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел, иако је управо Мекленбург-Предња Померанија њен политички завичај у коме је и уочи ових избора она учествовала у кампањи своје странке.
Овај успех АфД-а надовезао се на неколицину претходних успеха ове партије на другим покрајинским изборима одржаним раније ове године, и, што је подједнако интересантно, прошлонедељни изборни успех АфД-а додатно је увећан чињеницама да се ова партија сада по први пут надметала у овој савезној држави, и да је истовремено свим осталим партијама (СПД, ЦДУ, Левица, Зелени) популарност опала за по неколико процената у односу на претходне изборе у овој савезној покрајини најмоћније државе Европске уније.
Шта је допринело успеху АфД-а? Какве ставове заступа ова партија, екстремно десничарске или пак антисистемске? И како ће утицати на немачку политичку сцену, годину дана уочи парламентарних избора у овој држави? Ово су биле теме „Спутњик интервјуа“ са Слободаном Рељићем, некадашњим дугогодишњим главним уредником НИН-а, и Ненадом Радичевићем, дописником „Политике“ из Немачке.
„Иако су истраживања јавног мњења наговештавала овакав резултат избора у покрајини Мекленбург-Предња Померанија, сам резултат оцењен је као изненађење у Немачкој, пре свега због симболичког пораза Ангеле Меркел“, наводи Ненад Радичевић. „АфД је успео да приволи да изађу на изборе многе људе који раније нису гласали, преузела је и одређени број бирача ЦДУ-а, али и лево оријентисаних партија. Њихови бирачи, очигледно незадовољни политиком ових партија, пребегли су у АфД.“
„Раст популарности АфД-а уобичајено се тумачи незадовољством мигрантском политиком ’отворених врата‘ Ангеле Меркел, али узроци су много дубљи“, оцењује Слободан Рељић, наглашавајући да је АфД, пре свега антисистемска партија, а не партија екстремне деснице као што се уобичајено описује. Слично ће и Ненад Радичевић: „АфД у својим ставовима кокетира и са десницом и са левицом, и погрешно је описивати га просто као екстремно десничарску странку.“
„Ово што се дешава с АфД-ом“, наставља Рељић, „указује на дубинске промене у немачком друштву, то је побуна која је много дубља од пуког незадовољства начином решавања само једног политичког питања као што је мигрантска криза. АфД је за само три године свог постојања стигао до подршке читаве једне петине бирачког тела; то су велике промене које су адекватне времену у коме живимо.“
Некадашњи главни уредник НИН-а наглашава да је „АфД део истог друштвеног феномена, истих друштвених кретања која су довела до „брегзита“, до популарности Марин ле Пен и Националног фронта у Француској, успеха Слободарске партије у Аустрији, популарности Доналда Трампа у Сједињеним Америчким Државама… Овај систем, једноставно, сад има превише проблема које више не може да решава, и ово су антисистемске снаге које су се због тога појавиле. Поврх тога, иако се то јавно не говори, сви ови покрети су, што се Европе тиче, антиамерички, у том смислу што се боре против апсолутне доминације Америке у свим сферама живота. То је нека врста тежње за еманципацијом европских држава која је проистекла из дубоке кризе ове касне фазе капитализма, у којој се све више повећава јаз између једног процента најбогатијих и свих осталих, а чији је главни заштитник управо корпоративна Америка.“
Својим односом према ТТИП-у, спорном споразуму о слободној трговини између САД и ЕУ, за који се Вашингтон залаже, као и према питању санкција Русији, АфД потврђује овакву оцену. Ненад Радичевић: „АфД је апсолутно против ТТИП-а (противе му се, додуше, и многи други на немачкој политичкој сцени, укључујући и бројне левичарске организације и покрете). С друге стране, може се рећи да, условно говорећи, АфД подржава руску страну, противи се санкцијама Русији и залаже се за сарадњу са њом, противећи се насупрот томе вазалном положају у коме се Немачка налази у односу на САД. Дакле, АфД се може сматрати проруским и антиамеричким, иако своју спољнополитичку оријенатацију ова странка много не истиче.“
Какав ће утицај АфД извршити на немачку политичку сцену? Иако му је, како каже „Политикин“ дописник из Немачке, улазак у федерални парламент практично загарантован, све остале етаблиране партије истичу да је сарадња с АфД-ом у потпуности искључена, што аутоматски искључује и могућност његовог партиципирања у власти. Ипак, својом популарношћу и својим ставовима АфД утиче на померање немачке политичке сцене удесно, што Радичевић илуструје примером баварског премијера Хорста Зехофера и његове Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), сестринске партије ЦДУ-а Ангеле Меркел: „Баварски ЦСУ припрема предизборни програм који ову странку практично чини већим АфД-ом од самог АфД-а, практично представљајући копију програма ове странке, усвојеног недавно у Штутгарту… АфД је, без сумње, политички земљотрес који мења политичку сцену Немачке.“
Наредни парламентарни избори у Немачкој одржаће се на јесен 2017. године.
