Да је одлазак у Брисел за приштинску делегацију постаo нека врста „шопинг туре“ а не намера да преговара са Београдом у вези са бриселским споразумом, најбоље се види на најсвежијем примеру. Наиме, само дан по договору са Београдом у Бриселу о тиму за формирање ЗСО, Приштина је порекла све договорено. Није им, додуше, први пут, али с обзиром да су ових дана у техничким рундама преговора на столу у Бриселу врло озбиљне теме као што су телекомуникације, таблице али и признавање диплома, питање је како је могуће да Европска унија Приштини увек „гледа кроз прсте“ кад год —„рекне, па порекне“.
Спекулативне информације о договореном у Бриселу, које углавном у својој јавности пласира Приштина уноси забуну и код Срба на Косову, па тако аналитичар са Косова и Метохије Зоран Станковић с правом каже да су Срби збуњени. Он додаје и да су различите верзије договореног у Бриселу довеле до неповерења код Срба на Космету мада истиче да поверење у Београд — још постоји.
„Међутим, не постоји поверење у договорено са албанске стране. Чињеница је и да када ЕУ на неки начин, да кажемо, дâ црвено светло Приштини, они могу да се прилагоде, односно, умеју врло добро да глуме. Чињеница је и да у Приштини нема добре воље да се договорено спроведе, а о томе најбоље говори њихово понашање када је реч о формирању ЗСО, где је видљив њихов страх да ће се то претворити у ’државу за себе‘, дакле, нешто више од онога што је по бриселском споразуму договорено“, наводи наш саговорник.
Александар Јаблановић, председник покрајинског одбора Покрета социјалиста на Косову, напомиње да га мање брине то што је Приштина постала стручњак за избегавање својих обавеза које је добровољно преузела у Бриселу, од чињенице да ЕУ, као посредник у том дијалогу, толерише такво понашање Приштине.
„Дијалог у Бриселу је нешто што се у потпуности не свиђа ни косовским Србима, али обавезе које је Београд преузео на себе испоштовао је и поштоваће их и у будућности. Али наше стрпљење не може да буде неограничено и више не желимо да будемо таоци добре или лоше воље Приштине. Очекујемо да ЕУ предузме конкретне мере према Приштини и спроведе свој део договора“, напомиње Јаблановић.
Он се не либи да каже да Приштина лаже јавност када каже да Београд није испоштовао све договорено у Бриселу, и тврди не само да је испунио све из споразума и договора, већ и више од тога.
„Приштина опструкцијом која траје дуже од три године изиграва све што је до сада постигнуто. ЕУ то посматра и каже — па добро, дајте им још времена! Мислим да Приштини не треба дати више прилика, нити више времена, јер они од прилика стварају неприлике, како не би било спроведено оно што је договорено у Бриселу. Увек имају разлог, да ли је то лоша економска ситуација или су унутрашња политичка трвења“, наглашава Јаблановић.
Станковић напомиње да не каже ништа ново када износи став да се Приштина не би овако понашала да нема подршку споља.
„То је игра топло-хладно. Мало затежу, па попусте, и то се пролонгира већ неко време. Наравно, овде се увек мисли да је Америка та која им даје крила, али овде сви верују да када буду добили поруку од ЕУ и Америке — Морате! — да ће истог тренутка да ураде задато“, уверен је Станковић, додајући да је то засновано на досадашњем искуству.
Александар Ђикић, председник Српског националног форума, међутим, има примедбе на све, па и на Београд. По њему, Приштина није нимало неозбиљна кад је реч о преговорима, а као доказ за то износи чињеницу да је преговарач са приштинске стране увек био исти, без обзира на промене политичке структуре у Приштини.
„То је знак озбиљности. Дакле, они проблему преговора приступају озбиљно, без обзира шта је у позадини политичких дешавања. Приштина се понаша у складу са својим националним програмом од комунизма наовамо. Проблем је у нама, што се ми том програму не супротстављамо“, каже Ђикић.
Преговори који су у току у Бриселу, према приштинским медијима, бавиће се питањима слободног кретања и телефонским позивним бројем за Косово, али како наводе, разматраће се и „блокирање које Србија спроводи за споразум који је постигнут у области телекомуникација“.
Прошле недеље је, такође у Бриселу, одржан дијалог на техничком нивоу, који је обележен опречним изјавама лидера преговарачких делегација и саопштењима о самим темама разговора, ЗСО, то јест, Управљачком тиму за успостављање ЗСО, као и регистарским таблицама. Иако је Приштина објавила да је договорен реципроцитет за таблице, РКС и СРБ са налепницама, Маја Коцијанчич је то демантовала.
Када је у реч о телефонском позивном броју за Косово, о њему се разговарало и током августа. После 20 часова разговора, делегације ипак нису постигле договор. Није постигнут ни договор о дипломама, иако су то приштински медији представили као свршену ствар. Едита Тахири рекла је и да договорен Управљачки тим ЗСО нема мандат за рад, док га не дâ косовска влада, а то ће бити, тврди она, када Србија испуни још два услова. Висока представница ЕУ Федерика Могерини пренела је шефу косовске дипломатије Енверу Хоџају да је „од кључног значаја“ примена свих постигнутих споразума у дијалогу Београд—Приштина и да „обе стране неодложно морају учинити битне кораке“ да се то постигне.
Према ономе што је „процурело“ из Брисела, Управљачки тим ће указати Бриселу на свако изигравање постигнутих договора који се тичу ЗСО, позивајући се посебно на члан 21, из принципа договорених у августу прошле године. У њему се наводи да статут ЗСО „саставља Управљачки тим уз посредовање, уколико то буде неопходно, и Министарства за локалну самоуправу“.
