Тимченко је оснивач и акционар инвестиционе фирме „Волга груп“, члан је савета директора нафтно-хемијског концера „Сибур“ и највећег руског независног произвођача гаса — „Новатека“. Осим тога, он се активно бави и хуманитарним радом и спортском делатношћу.
Бије га глас да је највећи руски трговац нафтом, близак Путинов пријатељ и један од најутицајних и најбогатијих руских бизнисмена.
Са богатством које је процењено на 11, 4 милијарди долара, Тимченко заузима пето место на „Форбсовој“ листи најбогатијих Руса.
Био је и оснивач и сувласник швајцарске „Гунвор групе“, једне од највећих компанија на свету за трговину нафтом, али након што је 2014. године стављен на списак бизнисмена против којих су уведене америчке санкције, он је cвој део продао „Торбјорну".
Тимченко је један од првих руских бизнисмена против којих је Запад увео санкције. Тада је рекао да истрага коју су Сједињене Државе покренуле против њега и његове фирме представља покушај напада на председника Русије Владимира Путина и истакао је да сличне провокације трају већ годинама.
О пријатељству са Путином Тимченко ретко и нерадо говори, али се зна да другују више од две деценије, још од петербушких дана.
Руски председник му је чак својевремено поклонио и штене лабрадора — Ромиja, из првог легла своје љубимице Кони.
Тимченко има двојно — руско и финско држављанство, али је, како је својевремено говорио, увек био руски држављанин „по природи и духу“.
Живео је у Финској и Швајцарској и пропутовао је готово цео свет. У авиону је проводио и по петсто сати годишње, али се увек враћао својој земљи — Русији.
Ожењен је финском држављанком Јеленом Тимченко, која се такође бави бизнисом и коју је Путин одликовао Орденом пријатељства за допринос у финско-руским односима. Имају троје деце — ћерке Наталију и Ксенију, и сина Ивана.
Породица Тимченко се више од 20 година бави хуманитарним радом. Њихов Добротворни фонд Јелена и Генадиј Тимченко усмерен је на систематско решавање социјалних проблема у Русији, а пре свега пружа помоћ старим људима, породицама и деци, и подршку развоју спорта и културе.
Осим тога, Тимченко је председник хокејашког клуба СКА, председник савета директора Континенталне хокејашке лиге и подпредседник Олимпијског комитета Русије.
Такође, члан је Управног одбора савета Федерације хокеја Русије и Руске шаховске федерације. На челу је Економског савета француско-руске привредне коморе и копредседник је Руско-кинеског пословног савета.
Осим што спонзорише неке спортске клубове, Тимченко се и сам бави спортом — игра тенис, хокеј, голф, а воли и једрење и скијање.
О Тимченку се још зна да избегава мобилне телефоне, а да компјутер готово и не користи, јер му „одузима време“.
„Господин Сноуден ме је научио да се обазривије односим према тој техници. Прате нас, прислушкују нас. Када разговарам телефоном, знам да ме не слуша само мој саговорник, већ да слушају и туђе уши. Водим рачуна о томе шта говорим, када и коме“, изјавио је својевремено Тимченко.
Генадиј Тимченко је рођен 9. новембра 1952. године у Ленинакану, садашњој Гјумри, другом по величини граду у Јерменији, у породици војника Оружаних снага СССР-а. Део свог детињства провео је у Источној Немачкој и у Украјини. Војни факултет завршио је у Лењинграду, данашњем Санкт Петербургу, и по специјалности је електроинжењер.
Већ три деценије је у бизнису и има огромно искуство на руском и међународном енергетском тржишту.
„О себи могу јасно и одлучно да кажем: ако затреба, сутра могу све богатство да дам држави или у добротворне сврхе. Важно је само да од тога неко има користи. Са супругом сам много пута разговарао на ту тему, лично нама милијарде нису потребне“, изјавио је Тимченко у једном ранијем интервјуу.
Иначе, отварање Почасног конзулата Републике Србије у Санкт Петербургу заказано је за 12. октобар, а очекује се да ће тој церемонији присуствовати и председник Србије Томислав Николић.
