Досад тај регион није имао своје представнике у руском парламенту, иако се полуострво у састав Русије вратило још у марту 2014.
Међутим, на полуострву већ страхују од могућих провокација и покушаја саботаже. Највећа претња су екстремистичке организације, чија је делатност забрањена у Русији. Екстремистичка организација „Меџлис кримско-татарског народа“ већ спроводи кампању и позива житеље Крима да бојкотују изборе.
Упркос томе, анкете показују да је 80 одсто кримских Татара спремно да изађе на изборе — 60 одсто њих већ зна за кога ће гласати, а 20 одсто је још неодлучно. Са друге стране, у Централној изборној комисији Русије прибојавају се, на првом месту, провокација од стране неонацистичког покрета „Десни сектор“ испред конзулата РФ у украјинским градовима — Харкову, Одеси и Лавову, а такође и испред руске амбасаде у Кијеву.
У украјинским медијима је главна прича како „окупатори“, односно кримске власти наводно уценама приморавају људе да изађу на изборе и то тако што им прете отказима или смањењем плата. Експерти упозоравају да украјински званичници својим изјавама подстрекују и хушкају радикалне групе на екстремизам.
„Избори за Државну думу Руске Федерације на Криму одржавају се први пут и то у тешким условима. Могуће су провокације деструктивних радикалних организација и деструктивних политичких партија, које подразумевају, рецимо, анонимне телефонске позиве о терористичким нападима“, упозорио је шеф Антитерористичке комисије Крима Александар Буличев.
Шеф Крима Сергеј Аксјонов је такође упозорио на „информациони тероризам“ на полуострву и могуће лажне претње о „терористичким нападима, постављању експлозива и другим наводним злочинима“, како би „парализовали“ рад изборних комисија и надлежних служби, а све са циљем да избори за Државну думу седмог сазива пропадну. Аксјонов је истакао да је најважнији задатак полиције да обезбеди сигурност на бирачким местима.
На Криму се већ у том правцу предузимају одређене мере, а полицији ће током избора помагати и око 2.000 козака и припадника Добровољне народне дружине (совјетска и руска добровољачка организација која помаже безбедносним структурама у очувању јавног реда и мира, чувању граница итд). Осим тога, украјинске власти су изборе на Криму и Севастопољу већ прогласиле „нелегитимним“ и позвале су Запад да учине исто.
Амбасадорка САД у Украјини Мери Јовановић је саопштила да Вашингтон неће признати изборе на територији Крима. „Још једном ћу поновити позицију САД: Крим је и сада и заувек ће остати део Украјине. Ми такође не признајемо изборе за Државну думу који се одржавају на територији Крима“, изјавила је Јовановић.
Исти став имају и друге западне земље које су под утицајем Вашингтона. Кијев поручује да ће пристати на одржавање избора у руским амбасадама и конзуларним одељењима у Украјини само под условом да Русија одустане од спровођења избора на Криму и ако искључи са спискова кандидата представнике овог региона.
Осим што су изборе прогласили нелегалним и што су позвали западне земље да учине исто, украјинске власти су упозориле и на кривичну одговорност њихових организатора.
Власти Крима кажу да ултиматуми и уцене Кијева неће утицати на изборе за Државну думу и наглашавају да се украјинске власти постављањем ултиматума Русији само брукају.
Москва такође не мари за то што Кијев и неке западне земље не намеравају да признају резултате избора, јер је „Крим територија Русије“. Крим је поново постао руски регион након референдума који је одржан 16. марта 2014. године, после државног преврата у Украјини. За уједињење с Русијом гласало је више од 95 одсто житеља тог полуострва.
