Сателит Геја, чије су лансирање астрономи са нестрпљењем ишчекивали, обезбедила је сирове податке за тродимензионалну мапу, користећи резултате добијене од посматрања у периоду од јула 2014. до септембра 2015. године. Резултати су коришћени за стварање каталога неких 1.142.000.000 звезда, са подацима о сјају и локацији. Од тог броја, за око два милиона звезда дати су подаци о удаљености и кретању.
„Прелепа мапа коју данас објављујемо показује густину звезда коју је измерила Геја преко читавог неба и потврђује да су прикупљени изванредни подаци током прве године рада“, рекао је Тимо Пруси, научник у ЕСА.
Сателит који је звезде скенирао и забележио само су један одсто укупног броја звезда Млечног пута, а сматра се да их у нашем суседству има око 100 милијарди. Међутим, према астроному француског Националног центра за научна истраживања и члану научног тима Геје Франсоа Мињару, тродимензионална мапа Геје је јединствена, пошто „никада досад нисмо постигли ништа толико комплетно и прецизно“. Подаци су значајни за разумевање садржаја Млечног пута, његовог порекла и еволуције.
У петогодишњем пројекту биће настављено скенирање галаксије и смањивање грешке паралаксе. Познавање прецизних локација звезде у односу на удаљена сунца током револуције Земље око нашег Сунца, помоћи ће у тачнијем мерењу удаљености.
До краја 2017. године Геја ће сакупити податке за милијарду звезда, укључујући, између осталог, и карактеристике, температуру, сјај и хемијски састав. Сателит ће такође посматрати свемирске објекте, укључујући језгра галаксије, планете и њихове сателите, као и 250.000 астероида који се врте око Сунца.
Астрофизичари очекују да ће добити нове информације о постојању тамне материје и њене дистрибуције и тестирати Ајнштајнову општу теорију релативитета посматрајући Сунце и планете.
„Прилично је сигурно да ће та мисија открити хиљаде нових светова“, изјавио је Грегоди Лафлин, астроном Универзитета Јејл, за часопис „Нејчер“.
Геја се тренутно налази на 1,5 милионa километара од Земље, на позицији која се зове Лагранжова тачка 2 (Л2). Према речима оперативног директора Геје Дејвиду Милигану, „улазак у орбиту око Л2 прилично је сложен подухват, који се постиже испаљивањем погона Геје на такав начин који би погурао летелицу у жељеном правцу, при чему Сунце треба да је далеко од осетљивих научних инструмената“.
Иако постављање летелице у орбиту Л2 није лак задатак, услови који се тиме омогућавају су повољни, а орбита Л2 је дестинација од интереса за будућа истраживања летелице.
