Колико је Милован Ђилас био комплексна личност говори податак да је о њему написано више студија него о свим другим руководиоцима социјалистичке Југославије заједно, укључујући и Јосипа Броза Тита, речено је на промоцији књиге „Милован Ђилас као парадигма“, аутора Љубомира Ђукића.
По вокацији песник и писац, Ђилас је по животном усмерењу и потребама времена био и борац и револуционар, идеолог и политичар, визионар и критичар, побуњеник и робијаш, и о сваком од ових „позива“ може се написати по неколико књига.
Иако је о Ђиласу већ доста тога речено, то није довољно, нити је представљен у светлу које заслужује.
Милован Ђилас је, својим радом, иступима, књигама постао мера за опробавање карактера личности у комунистичкој власти, рекао је професор факултета политичких наука Чедомир Чупић.
„За Црну Гору, три највећа мислећа човека су Његош, Марко Миљанов и Милован Ђилас. Мисаоне поруке Његоша и Миљанова су универзалне, међутим, они су, када је у питању светско познавање, локални. Ђилас је и мисаоно и ангажовано једини из Црне Горе планетаран. Док се у Црној Гори и у Србији Милован Ђилас не позиционира према ономе шта значи за нас и шта је освојио у свету, за толико ће црногорско и српско друштво каснити да се укључи у културне и цивилизацијске токове и мучиће се с варварством, како је говорио Крлежа, и несретном стварношћу, како је истицао Хегел“, рекао је Чупић.
Милован Ђилас је сложена, интегрална личност, рекао је теоретичар културе Ратко Божовић, њега проучавати је могуће са свих страна, али није могуће проучавати га целовито.
„Милован Ђилас је човек који није био одређен само временом. Он је победио прво себе, па онда време. Он дакле, спада у оне који су мењали време и историју и коначно је покретали напред“, навео је Божовић.
Људи као што је Милован Ђилас ретко се јављају у било ком народу, наводи аутор књиге Љубомир Ђукић, и остављају траг и у националној и у светској историји и култури. Критикујући слабости и деформације комунизма, Ђилас није одступао од његових слободарских, еманципаторских и хуманистичких својстава.
Визију Ђиласовог света представља егзистенцијални хуманизам, цивилизација демократских принципа и друштвене солидарности. Залагао се за демократски социјализам, који би омогућавао услове за стални, прогресивни и ненасилни напредак и усавршавање.
Ђилас је, према речима аутора, парадигма демократског револуционара, страствени борац за истину, морал и етику, за права човека на личност и мишљење, као и за демократске и хуманистичке односе међу људима.
За разлику од Тита, који је сопствене интересе стављао изнад интереса заједнице, Ђилас се појављује као супротност, као човек коме су интереси заједнице важнији од сопствених. Није се колебао да поднесе и највеће жртве како би својим животом, радом и судбином указао на грешке и на путеве за њихово исправљање.
Зато га аутор и сматра за античког хероја модерног доба. Као особена појава у нашем друштву, Ђиласова мисао је непролазна, превазилази локалне оквире и има универзално значење, закључује аутор књиге „Милован Ђилас као парадигма“ Љубомир Ђукић.
