Пристали смо да будемо милитаризована земља, јер код нас се налази око деведесет америчких војних база, а имамо и сопствене базе, то су базе НАТО-а које су такође под контролом САД, сматра Грималди.
Према његовим речима, Италија је препуна база и то је велико оптерећење за економију земље.
„Као прво, могли бисмо да градимо болнице и школе уместо да трошимо паре на базе. Као друго, због тих база Италија би мога да се нађе на мети оних земаља које би одлучиле да се супроставе агресији Алијансе“, истиче Грималди.
„На Сицилији је инсталиран амерички сателитски систем МУОС (Mobile User Objective System), који би помогао САД у евентуалним ратовима у Африци и на Блиском истоку. Али за Сицилију тај систем представља пре свега велике трошкове. На Сардинији, где се налази још једна америчка база, светски произвођачи војне технике за НАТО тестирају нова наоружања и то је штетно за околину“, подсећа он.
Према речима Грималдија, војне операције НАТО-а широм света коштају Министарство одбране Италије око 55 милиона евра дневно.
„А ако узмемо у обзир трошкове других ресора, испада да Италија дневно троши на Алијансу до 80 милиона евра. Ево какав је допринос земље која никако није заинтересована за све те операције, јер Италији не прети ниједна земља. САД контролишу нашу територију и у војном и у политичком смислу, то је почело после Другог светског рата и сада смо тотално несамостални“, закључује Грималди.