Као што је „Спутњик“ већ писао, предузеће са ограниченом одговорношћу „Ист медија груп“ избрисано је из јединственог државног списка пореских лица Руске Федерације, према налогу Федералне пореске службе из Москве 23. маја ове године.
Упркос покушајима да од надлежних у Београду добијемо одговор шта ће бити с најстаријим дневним листом у Србији, чији власник „Ист медија груп“ практично више не постоји — нисмо успели.
Директорке „Политике“ нису знале одговор, а председник Комисије за заштиту конкуренције Милоје Обрадовић рекао нам је да све зависи од руског закона. Зато смо одговор потражили од правника у Русији, где је Законом о регистрацији Руске Федерације предвиђено да на брисање неактивног правног лица из Јединственог државног регистра правних лица (ЈДРПЛ) кредитори или друга лица чија су права и законски интереси погођени брисањем могу уложити жалбу у року од годину дана од тренутка када су сазнали или је требало да сазнају за кршење својих права, објашњава шеф сектора за праксу банкротства фирме „Клиф“ Анастасија Лухманова.
Од 22. августа 2014. у Русији је, подсећа она, уведена процедура обавезне предсудске жалбе на решење о брисању, али три месеца од тренутка добијања решења или дана када је лице сазнало или требало да сазна о кршењу својих права нико није уложио жалбу на овакву одлуку. Међутим, као одговор на жалбу, рок за враћање некомерцијалне организације у Регистар, пропуштен из оправданог разлога, може бити обновљен на основу дописа заинтересованог лица, у овом случају саме „Политике“, саветује Лухманова.
Скупо враћање у Регистар
Како прецизира, иако су судови склони да радије одбију жалбу, уколико онај који је подноси изрази спремност да приложи новчана средства неопходна за спровођење свих процедура, став суда може бити ублажен. Притом, из норми проистиче да се одлука о ликвидацији компаније реално може оспорити ако се пронађу законске основе за то.
Она напомиње да за оцену перспективности оспоравања ненормативног акта треба узети у обзир четири фактора: тренутак када је лице сазнало или требало да сазна за брисање организације, поштовање неопходне процедуре од стране органа за регистрацију, постојање или непостојање знакова активног правног лица и вршење фактичке делатности.
На питање ко је, према руским законима, наследник „Ист медија групе“, Лухманова подсећа да је брисање „Ист медија групе“ из ЈДРПЛ извршено 23. маја ове године, будући да то правно лице годину дана није достављало извештаје предвиђене законом Руске Федерације о порезима и таксама и није пословало преко текућег рачуна.
„Решење о предстојећем брисању требало је да буде објављено у гласнику државне регистрације три дана од доношења одлуке о брисању. Истовремено требало је да буду објављени подаци о процедури и роковима слања изјава кредиторима и другим лицима чија права и законски интереси могу бити погођени. Рок за слање је три месеца. По свему судећи, никакве изјаве од заинтересованих лица нису стигле и донета је одлука о ликвидацији, а неактивно правно лице је искључено из ЈДРПЛ Руске Федерације“, образлаже она.
Кад је реч о имовини компаније, заинтересовано лице или овлашћени државни орган имају права да се обрате суду с изјавом о покретању процедуре расподеле затечене имовине код лица која имају право на то. Према речима руског правног експерта, таква изјава може се поднети у року од пет година од тренутка када су у Регистар унети подаци о прекиду рада одређеног правног лица, а процедура може бити покренута ако постоји довољно средстава да се она спроведе.
Шта ако су акције већ продате
Постоји вероватноћа, напомиње Лухманова, да су дате акције продате пре него што је компанија прекинула рад. Другим речима, и ако постоји судски процес у страној јурисдикцији продаја је могућа пошто нема отвореног приступа информацијама да постоји спор.
Међутим, како додаје, друго лице које је купило акције требало је да „Политику“ обавести о томе да оно сада влада пакетом акција и да има права да као власник учествује у процесу доношења одлука.
„За годину дана никаква обавештења нису стигла и може се са сигурношћу претпоставити да није дошло до продаје и да је ликвидација извршена, а да је имовина постојала. То је неоспорно повод да се заинтересовано лице обрати с дописом“, сматра она.
На питање може ли и под којим условима 50 одсто акција „Политике“ припасти руској држави, Лухманова подсећа да се статус права на имовину лица брисаних из ЈДРПЛ може одредити како путем обнове регистрације (а у датом случају рок од три месеца је пропуштен), тако и предајом имовине лицима која имају права да поднесу такав захтев.
Тек уколико нема заинтересованих лица, имовина након истека рока од пет година постаје ничија и тада може припасти држави, истиче овај стручњак за праксу банкротства.
Лухманова каже да се намеће следећи закључак: „Ако се претпостави да акције компаније нису продате, а организација је ликвидирана, постоји могућност да се у име ’Политике‘ уложи допис и плати процедура расподеле имовине. Ако је организација имала дугове, онда ће ради њиховог гашења акције бити продате (и тада ће моћи да се купе на аукцији), а средства ће бити расподељена за измирење тих дугова“.
