Председавајући Војног одбора НАТО-а, чешки генерал Петр Павел, ових дана је из Сплита поручио да Србија и Република Српска због све већег руског утицаја представљају озбиљну претњу чланицама НАТО-а на Балкану који је и даље, сматра он, потенцијални извор ратних сукоба.
Одмах је и додао да НАТО, наравно, мора да „одврати противника и одбрани своју чланицу од било какве претње“.
Какву поруку носи оваква изјава председавајућег изречена после конференције Војног одбора НАТО-а, и то само неколико дана након што је немачки државни министар за Европу Михаел Рот у Београду изјавио да Србија има немачку подршку ако је одлучна у својој намери да буде део ЕУ, а не Русије.
Најновија изјава Павела за некадашњег шефа Војно-безбедносне агенције (ВБА) генерала Момира Стојановића није нимало чудна.
„Ја је оцењујем као најаву радикалније политике САД и НАТО-а на Балкану засноване на незадовољству због све већег присуства Руске Федерације“, рекао је он за Спутњик.
Он је подсетио да САД и земље Западне Европе имају неупоредиво већи број невладиних организација на које утичу, да су вежбе које НАТО спроводи са нашим Министарством одбране далеко бројније него оне са Руском Федерацијом. Дакле, ниједан аргумент за изјаву какву је дао Павел не стоји. Али је очигледно да је због чвршћег става Руске Федерације када је у питању решавање проблема на балканском полуострву присутна нервоза у САД и НАТО-у, закључио је Стојановић.
Балкану је претња НАТО
Он сматра да стабилности више прети непринципијелна политика коју НАТО спроводи већ дуги низ година према државама Западног Балкана, него исламски тероризам и Русија.
„Не би ме изненадило да, желећи да се ствари на Балкану искомпликују, САД у перспективи прибегну неким методама специјалног рата, попут оних када су сами изазивали кризе на простору Балкана, као што је био случај Рачак или Маркале“, каже Стојановић. Он сматра да би један такав инцидент био довољан да закомпликује већ довољно компликовану ситуацију у Македонији, БиХ, на Косову и Метохији. Управо ту су присутни највећи проблеми, а ниједна од тих земаља, па ни Косово, које они сматрају независном, није чланица НАТО. Тако да зачуђује изјава да ће НАТО бранити интересе својих чланица на Балкану.
Зато он изјаву Павела доживљава као увод или најаву, па и тиху претњу администрацијама земаља на Балкану да се морају слепо повиновати интересима САД и НАТО-а.
Али га, каже, не чуди што је НАТО генерал такву изјаву дао из Сплита, из Хрватске, с обзиром на све веће наоружавање хрватске армије, односно НАТО снага у тој републици. То онда индиректно значи и отворену претњу да они могу да дестабилизују најпре стање у БиХ, с обзиром на најављени референдум и на то да се Дејтонски мировни споразум клима. То је с једне стране претња, а с друге стране одвраћање Србије од планова да нашу војску напокон опреми савременијим средствима ратне технике, о чему преговара са Руском Федерацијом, сматра он.
Притисак да се Србија определи
На питање да ли је то још један од притиска који су, како се наводи, готово свакодневни, да се Србија определи између НАТО-а и Запада и Русије, бивши шеф ВБА одговара потврдно.
„Американци би волели када би свим земљама у свету могли да продају своје наоружање јер они имају ексклузивно право на правду, истину, профит. Живимо у свету у коме су међународно право и правда погажени, у коме не постоје принципи хуманости и солидарности, и Србија као мала земља мора да балансира између интереса великих“, нагласио је Стојановић.
На питање да ли је реална могућност ограниченог сукоба са Србијом која, према Павеловом мишљењу, због наводног ширења руског утицаја прети миру на Балкану, генерал у пензији констатује да када на тако малом простору какав је бивша СФРЈ имате бројне проблеме латентно прети опасност од оружаних сукоба.
Далеко смо од стабилности на простору Западног Балкана. Ту нестабилност су током деведесетих година моћне државе међународне заједнице креирале, као и решења какво је било и распад СФРЈ и нерешавање бројних националних питања, нагласио је Стојановић.
„Балкану, по мојој процени, и даље прети опасност од могућих оружаних сукоба“, упозорио је он. Подсећајући на проблеме у Македонији, на КиМ и у БиХ, он је објаснио да са толико нерешених и отворених проблема они који не мисле добро Балкану могу стално да манипулишу. Зато, каже, увек постоји опасност да се ситуација радикализује и да се претвори у директне оружане сукобе.
Он је упозорио да је дезинтеграција бивше СФРЈ завршена, али Србије није. Интереси многих земаља, водећих земаља ЕУ, САД, па и интереси Руске Федерације се преламају на Балкану, тако да, нажалост, судбина балканских народа није у њиховим рукама, поготово не када је у питању трајан мир и стабилност, сматра Стојановић.
„Мислим да ће, када је у питању Србија, потенцијално бити стална латентна опасност у рашкој области, на југу централне Србије, а богами, бојим се да би и Војводина у будућности могла да буде једно од жаришта. Мада видим да је у последње време Влада Србије направила искорак ка заустављању сепаратистичких идеја у Војводини. Тако да, ако ме питате да ли је идеја и нечији циљ да Србију сведе на Београдски пашалук, кажем да“, закључио је Стојановић.
