Осим тога, ратоборна реторика званичника Алијансе, потези које повлаче и одлуке донете у светлу погоршања украјинске кризе додатно компликују и погоршавају ситуацију у свету.
У Москви сматрају да земље НАТО-а намерно погоршавају односе са Русијом и одбијају нормалан дијалог, како би оправдали ширење свог војног присуства на источном фронту.
Русија и Запад су сагласни у оцени да се европска безбедност у последње време нагло погоршала, али стране имају различита мишљења око тога шта је разлог тога.
Натовци позивају на проширење транспарентности у сарадњи и на реформу Бечког документа о Мерама за јачање поверења и безбедности, који је усвојен још 2011, а истовремено се приближавају руским границама, развијају војну инфраструктуру на територији нових чланица организације, размештају трупе и амерички ПРО у Источној Европи, спроводе војне вежбе и авионима патролирају на руској државној граници.
Све то озбиљно подрива поверење руске стране према земљама Северноатланске алијансе.
Осим тога, званичници НАТО-а упорно говоре о „одвраћању“ Русије, а заправо тиме застрашују Русију.
Све ово је изнето и у извештају о односима између Русије и НАТО-а, који је летос на разговорима у Бечу о војној безбедности и контроли наоружања представио шеф руске делегације Антон Мазур.
Руски експерти сматрају да је војна активност НАТО-а само делић целокупне слике и истичу да се Алијанса упорно труди да спали све мостове у односима са Русијом и у свим правцима: дијалог о војним линијама је прекинут на иницијативу Брисела, против руководства руског Министарства одбране уведене су незаконите санкције, а такође свакодневно покушавају и да дискредитују активности Оружаних снага РФ. Осим тога, чланови организације одбијају да разматрају тему контроле конвенционалног наоружања у Европи.
„Тако није било чак ни за време Хладног рата“, сматрају у Москви.
Са друге стране, Русија испуњава све обавезе из споразума из 2011. године, који предвиђа размену информација о оружаним снагама, плановима одбране и војним буџетима. Према том документу, чланице ОЕБС-а би требало да обавештавају једна другу о одређеним врстама војних активности, позивају посматраче и врше инспекције…
Москва управо то у потпуности и чини — она позива инспекторе ОЕБС-а, дозвољава контролне летове изнад своје територије, обавештава о војним вежбама, спроводи посебне брифинге за војне аташее НАТО земаља.
Међутим, неке чланице НАТО-а (Пољска и Турска) и њихови блиски партнери (Грузија и Украјина) не дају Русији информације о војним активностима на својој територији.
Тако је Грузија под изговором који нема никакве везе са Споразумом о отвореном небу затворила свој ваздушни простор за посматрачке летове у којима учествује Русија. Украјина већ две године одржава на својој територији војне активности у којима учествује до 90.000 људи и огромна количина технике, а при томе не доставља извештаје предвиђене Бечким документом и не позива посматраче у тај регион.
„Испада да су земље НАТО-а и њихови најближи партнери омаловажили и девалвирали значај механизама Мера за јачање поверења и безбедности. Самим тим поставља се питање — зашто би их уопште требало реформисати“, истакао је Мазур.
У Русији сматрају да модернизација Бечког документа, коју је предложио НАТО, нема ни најмањег смисла, јер се кривицом Брисела тај споразум ионако не испуњава, а техничке измене ће још више „парализовати“ његову примену, с обзиром на то да ће бити потребни месеци да би се обавиле све процедуре.
„Понекад слушамо о томе како су додатне Мере за јачање поверења и безбедности потребне за спречавање случајних сукоба између снага Русије и НАТО земаља. Међутим, постоји много једноставнији начин за реализацију тог циља — довољно је само удаљити војску и технику Алијансе од наших граница. За стварање услова за разговор о Мерама за јачање поверења и безбедности, Алијанса би требало да прекине јачање активности на источном фронту“, рекао је Мазур.
Чак и западни експерти истичу да је пројекат Северноатлантске алијансе потребан Вашингтону, али не и Европи. Европљанима је далеко корисније да сарађују са Русијом, али Вашингтон то не може да допусти, и зато користи НАТО као политички механизам за јачање конфликта између Русије и Европе.
Неки западни аналитичари подсећају да амерички генерали називају Русију непријатељем и наређују Европи да одговори на „војну претњу“, али сматрају да би Европа требало да преиспита такву политику.
Француски генерал, стручњак за геополитику и економску безбедност Жан-Бернар Пинател говорио је о томе да постојање НАТО-а иде наруку само САД.
„Постојање НАТО-а у садашњем облику и ширење Алијансе на Исток одговара, пре свега, Сједињеним Државама, које желе да одрже дистанцу између Русије и Европе“, сматра Пинател.
Да је Русија постала савезник европских земаља деведесетих година, та супералијанса би била озбиљна конкуренција САД и оспорила би њихову глобалну надмоћ коју су добиле након распада Совјетског Савеза, уверен је он.
Према мишљењу Пинатела, претња од исламизма поново је отворила дискусију о глобалном лидерству. Недавни трагични догађаји у Европи показују Французима и другим савезницима САД у НАТО-у да ова алијанса никако не помаже Европљанима да се боре против терористичке претње.
Према његовом мишљењу, савез са Русијом и Турском помогао би Европи да победи исламизам.
„Жеља САД да врате Европу у атмосферу Хладног рата реализује се преко НАТО-а и служи интересима Американаца, као и неделотворних и корумпираних европских лидера“, истакао је Пинател.
Неки западни експерти такође предвиђају да је, после „брегзита“ и изласка Велике Британије из ЕУ, могућ и распад НАТО-а. Ако у Великој Британији и другде у Европи дође до погоршања економске кризе, грађани неће пристати на војне расходе какви су досад били. То би, заузврат, могло да лиши НАТО могућности да „обуздава“ Русију на источном фронту.
