Спочитавања председнику Руске Федерације Владимиру Путину да покушава да искористи исти аршин кад је реч о Косову и Метохији и Криму, која се често могу чути на Западу, имају благо речено неколико „фалинки“, а најважнија је — да је Космет и Крим немогуће поредити.
Подсетимо, на Криму је одржан легални и легитимни референдум, на којем је учествовало 83,5 одсто становништва и 96,7 одсто се изјаснило за уједињење са Русијом. Крим се обратио молбом Русији, одлуку је донео парламент који је изабран на легитимним изборима 2010. године, о томе су расправљали Дума и Савет федерације, потом председник и парламент, а сви законски прописи су поштовани. С друге стране, Косово и Метохија није имало признат референдум већ је самоиницијативно 2008. године прогласило независност. Године 1991. јесте одржано нелегално изјашњавање Албанаца о формирању Републике Косово, које Пaрламент Србије није признао нити одобрио. На Криму ниједан руски војник није испалио гранату, ракету, нити је било било какве агресије, док је НАТО 1999. године извршио агресију на Србију како би створио подлогу за отцепљење Косова од Србије.
Једина додирна тачна између Косова и Крима је следећа, обе територије су духовне колевке: Косово српског, а Крим — руског народа.
„Кад је реч о Косову, Русија се неизоставно ослања на резолуцију 12 44 СБ УН, која гарантује територијални интегритет Србије. Председник Путин говори о ’дуплим стандардима‘ — западњаци подешавају свако решење према својим интересима. Крим, за разлику од Косова, није био одузет након рата и бомбардовања“, једно је од објашњења како Русија гледа на Косово, које је недавно дао руски амбасадору у Србији Александар Чепурин за српске медије.
Дакле, зашто се Крим и Косово упорно пореде, а Путину упорно подмеће теза да је признањем Крима — Русија променила став према Косову?
Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње, каже да ова тема није нова и да се она циклично појављује у одређеним временским периодима када Запад жели нешто да „спочита“ Русији.
„Овај пут мислим да је мета предстојећи референдум у Републици Српској, па се користи све расположиво оружје због принципијелног става Русије да подржи тај референдум, то јест, да подржи право народа у РС на референдум. Значи, Косово и Крим се стално помињу зато што на Западу знају да су Косово отели. У причи да ако може Русији да се узме Крим, онда може и Косово да се узме Србији, што Србији није исто јер су разлике између те две приче огромне, већ смо милион пута говорили“, каже наш саговорник.
Он каже да се Путину упорно „потура“ ова теза јер свака његова изјава на ову тему управо говори о томе да је Запад тај који има двоструке аршине — а не Русија.
„Свака његова изјава покушава да се истргне из контекста. Он је управо повлачећи паралелу између Косова и Крима хтео да покаже да је Косово одузето на бесправан начин и да зато Запад има двоструке аршине, као и да се у међународној политици треба борити управо против — двоструких аршина, које Запад редовно примењује и тумачи на начин како њима одговара, а не како јесте право и правда“, објашњава Деђански.
Политиколог Александар Павић сматра да Запад ради то што ради, када је о овој теми реч, да би са себе спрао одговорност за Косово и да каже — ево, и Русија је иста.
„Наравно, они игноришу званичне ставове Москве, која је јасно више пута истакла разлику између Косова и Крима, то јест, да је Косово незаконито отцепљено као последица незаконите агресије, док је Крим искористио своје демократско легитимно право легитимно изабраног парламента, и то у време последица пуча у Кијеву“, наглашава он.
Наш саговорник каже да је руска дипломатија направила јасну разлику између Косова и Крима и да је једно у складу са међународним правом (Крим), а друго није (Косово). Он, међутим, каже да је у целој овој причи најбитније следеће:
„Покушава се направити раздор на линији Србија—Русија, да би се охрабриле власти у Београду али и јавно мњење — па ево Русија се дистанцира од Србије, спремна је да жртвује наше интересе ради свог интереса на Криму — што није тачно. Једноставно, Запад свесно користи двоструке стандарде, али то њима није ништа ново, јер они никада нису рекли, на пример, да би они повукли признање Косова ако би Русија повукла признање Крима. То им не пада на памет да кажу. Они користе све што им је на располагању, а да ли је то конзистентно и да ли себи ’скачу у уста‘, то их не занима, имају медијску премоћ и могу да пласирају своје тезе и контратезе. Ипак мислим да је на првом месту мета јавност у Србији која треба да помисли: ево, и Руси су нам окренули леђа и сутра би били спремни да признају Косово, и шта се ми ту уопште петљамо, треба да прихватимо реалност и само је питање времена када ће Русија да призна Косово“, закључује он.
