Хоће ли Косово постати синоним за преседан? Косовски министар спољних послова Енвер Хоџај рекао је да је међу приоритетима косовске спољне политике интеграција у НАТО, као и да ће ускоро затражити први уговор са Алијансом о сарадњи, који би на крају довео до његовог чланства у овом војном савезу. У исто време, премијер Косова Иса Мустафа у Њујорку разговара са највишим званичницима Уједињених нација и представницима држава-чланица које још нису признале независност Косова, како би додатно ојачао међународну подршку чланству Косова у међународним организацијама, односно лобирао за признавање Косова од земаља које нису дoнеле ову одлуку.
Дакле, Приштина, како преноси тамошња штампа, озбиљно ради на свом плану да у наредних шест до осам месеци постане или део НАТО-а, или Уједињених нација. Да ли Косово као протекторат уопште може у НАТО, или ће се и овде наћи начин да се направи преседан? И може ли чланство у НАТО да буде пречица до столице у УН?
Саговорници Спутњика имају донекле опречна мишљења о овој теми. Дејан Мировић, доцент на предмету Међународно јавно право на Универзитету у Косовској Митровици, каже да све иде ка чланству Косова у НАТО.
„Докле год Косово не буде чланица Уједињених нација, оно неће бити међународно призната држава, па макар било у свим могућим организацијама! Синоним за међународно право није ЕУ нити НАТО него УН. То је тако. Даћу вам пример Бангладеша, који није могао да постане члан УН док га Пакистан није признао… А сто држава га је пре тога признало“, објашњава Мировић.
Он додуше напомиње да један од проблема, што се тиче НАТО, може да буде у томе што је Србија бриселским споразумом потписала да неће онемогућавати европске интеграције такозване државе Косово, што по њему значи следеће:
„Ако је ЕУ регионална организација, а јесте, онда је то и НАТО. Значи, он у смислу међународног права није општа организација. Дакле, ако Косово може да буде чланица Европске банке за обнову и развој, МОК-а који има већи број чланица од Алијансе, може да буде и чланица НАТО-а“, наводи он.
У исто време Мировић подсећа да „Вашингтонски уговор“ из 1949. године, на коме је НАТО заснован, предвиђа да њихов члан буде и члан Уједињених нација, односно, суверено призната држава. Међутим, то је део међународног обичаја а не права, које важи од самог оснивања НАТО-а, те се сматра као опште прихваћено правило. С те стране, пошто је Косово под међународним протекторатом, оно формално-правно не би могло да постане члан НАТО-а. Међутим…
Правници НАТО-а су поводом Крима (референдума о прикључењу Русији) рекли да је немогуће позивати се на косовски преседан јер је Косово јединствен случај (sui generis). Међутим, могуће је да се, када је реч о Косову, „прескочи“ устаљени међународни обичај да се у НАТО примају само државе-чланице УН. Тако су урадили уосталом и са Споразумом о стабилизацији и придруживању Косова са ЕУ, иако пет чланица ЕУ не признаје Косово“, подсећа он.
Мировић спекулише да би лако могло да се деси да би Приштина, ако би Косово постало члан НАТО-а или у ЕУ, могла да каже Генералној скупштини УН — ето, за земље које се колебају (у УН још нема две трећине земаља које су признале Косово) чланови смо НАТО-а И ЕУ, остаје нам само УН.
„Иде се корак по корак, што би се рекло — кување жабе“, сликовит је Мировић.
Душан Пророковић из Фонда за стратешке алтернативе каже да не види начин да такозвана Република Косово постане пуноправна чланица НАТО-а, пре свега јер има држава-чланица НАТО-а које не признају Косово. Самим тим, оно не може да постане ни чланица Уједињених нација.
„Био бих изненађен када би земље попут Шпаније, Румуније… (које нису признале Косово) пристале на такав аранжман, Да ентитет који није држава постане чланица НАТО-а. Мени више личи да би могло доћи до споразума са НАТО структурама заобилазећи чланице, или до потписивања специјалног споразума са Америком, што је концепт на коме Вашингтон инсистира“, каже он.
Објашњавајући шта фактички значи специјални споразум са Америком, Пророковић наводи пример Краљевине Марока, која је међу последњима такав споразум потписала са Америком, а који има сврху да се тамо где НАТО не може да наступа, или где су сукобљени интереси ЕУ и САД, склапа билатерални аранжман.
„Онда такве земље склапају споразум о безбедносној сарадњи са Америком, а не са НАТО-ом. Ми на Косову имамо и Кфор и не знам како би се то одразило на ту мисију. По свему, то би био један преседан за који не видим како би могао да буде правно-формално упакован у легалне одлуке НАТО-а“, уверен је Пророковић
Године 2013. из НАТО-а је у вези са Косовом речено да нема могућности да оно у догледној будућности постане чланица НАТО-а или иницијатива и програма под окриљем Алијансе. Они наводе да је чланство у УН неопходан предуслов за улазак у НАТО, те подсећају да четири чланице Алијансе нису признале независност Косова. НАТО, засад, не размишља о чланству лажне државе Косово у ову организацију.
