„Знамо да ће се то десити ако они буду дали повод ЕУ, а сада има најмање пет земаља које би да кажу: ’Желимо да изађемо‘ из санкција против Русије“, преноси Ројтерс речи Џозефа Бајдена у Савету за међународне односе у Њујорку.
Он је указао на потребу реформи у сфери правосуђа и енергетском сектору Украјине.
Према речима потпредседника САД, од почетка кризе у Украјини он троши по два-три сата недељно на телефонске разговоре са украјинским лидерима, убеђујући их да спроведу реформе. Притом, Бајден врши притисак на Немачку, Француску и Италију да наставе да подржавају антируске санкције.
Подсетимо, Бајден је на састанку са украјинским председником објавио да су САД спремне да дају кредитне гаранције на износ од милијарду долара. Средства су потребна за попуњавање дефицита буџета у висини од 3,7 одсто БДП-а.
У замену за финансијску подршку САД и других западних савезника, Украјина је обећала да ће спровести реформе, али напредак није онакав какав се очекивао, преноси агенција.
О Украјини одлучују САД, не ЕУ, а најмање Порошенко
Константин Воронов из Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука сматра да се Бајден практично пожалио Порошенку да му је све теже да убеди европске партнере у НАТО-у да оставе антируске санкције на снази.
Међутим, економска и политичка ситуација у Украјини се стално погоршава, додаје аналитичар.
„Након ’Евромајдана‘ нове власти су најавиле да ће се земља ослободити негативног наслеђа претходног председника Јануковича, али на крају је Украјина изабрала парламент који блокира све реформе, посебно када је реч о Уставу и статусу Донбаса, а то је за сада кључно питање за земљу. Европски и амерички партнери покушавају да охрабре Кијев да спроводи ’европски курс‘, али виде да се ова помоћ, која се додељује Украјини преко институција попут ММФ-а, баца у рупу без дна, да ове мере нису ефикасне, зато Запад све чешће и све гласније позива Кијев да спроведе реформе“, закључује Воронов.
Политички аналитичар Сергеј Михејев каже за Спутњик да је Бајден и даље на страни актуелних власти у Кијеву, али је свестан тога да потпуна пасивност Украјине, када је реч о имплементацији Минских споразума, забрињава Европу и да то не може да траје заувек.
Тога је свестан и Кијев, сматра он, зато стално повећава тензије у Донбасу уочи доласка страних функционера у Украјину и правда сопствено неделовање „провокацијама“ од стране Донбаса и Русије.
„Овом изјавом Бајден је индиректно признао неколико ствари — да Кијев кочи процес имплементације Минских споразума, да је Европа увела санкције Русији под притиском Вашингтона, а сада би хтела да их укине јер оне негативно утичу на њену економију, иако Кијев и даље тврди да Европа дели став Украјине и не жели да сарађује са Москвом. И, као треће, овом изјавом Бајден је фактички потврдио да о свему у Украјини одлучује Америка, а не Европа, а још мање Порошенко“, закључује Михејев.