Украјина наставља да Русију назива „земљом-агресором“, а Вашингтон у свом маниру оптужује Москву за сва зла овог света. „Пријатељска“ Турска не намерава да призна Крим у саставу Русије.
Све то су теме 71. Седнице Генералне скупштине Уједињених нација, која се одржава у Њујорку и на којој учествују представници 193 државе.
Скупштина ће трајати до 26. септембра. Та седница ће бити последња за генералног секретара УН Бан Ки Муна, који напушта своју дужност у јануару. За актуелног „газду“ Беле куће Барака Обаму наступ на Генералној скупштини УН био је последњи са места председника САД.
Експерти истичу да је Генерална скупштина важна светска платформа за дискусију о горућим међународним проблемима на највишем нивоу и да свака изговорена реч овде има велику тежину.
Иначе, овог пута Генерална скупштина УН се одржава без учешћа руског председника Владимира Путина. Руску делегацију предводи руски шеф дипломатије Сергеј Лавров.
Лавров је на маргинама Скупштине већ разговарао са колегама из других земаља, укључујући немачког министра спољних послова Франк Валтера Штајнмајера и британског колегу Бориса Џонсона. То је био њихов први сусрет након што је Џонсон именован за министра.
Лавров је разговарао и са високом представницом ЕУ за спољну политику и безбедност Федериком Могерини, а састао се и са Бан Ки Муном, са којим је разговарао о спровођењу режима прекида непријатељстава у Сирији и скором избору новог шефа УН.
Са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом руски министар је причао о побољшању транспарентности у војној сфери и ситуацији у Сирији и Украјини.
Русија „трн у оку“ САД и Украјине
Ипак, главни догађај почетком недеље било је последње обраћање одлазећег америчког председника Барака Обаме, који је својих последњих „пет минута славе“ искористио да се похвали успесима своје спољне политике и критиковао је Русију због настојања да „силом поврати изгубљену славу“.
Амерички лидер је рекао да његова земља не извози демократију у друге земље, не намеће свој систем управљања и не меша се у унутрашња питања других држава, али то по њему чини Русија која на силу жели да поврати своју империјалну моћ.
У Москви су, додуше, оценили да је Обамин наступ на Генералној скупштини УН био нешто блажи и скромнији него прошле године, када је Русију означио као највећу претњу човечанству, уз тероризам и еболу.
Као своја достигнућа током осам година власти Обама је навео нуклеарни споразум са Ираном, одмрзавање односа са Кубом и Мјанмаром, као и омогућавање прекида ватре у грађанском рату у Колумбији.
Миграциона криза и ситуација у Сирији и на Блиском истоку главне су теме овогодишњег заседања Генералне скупштине. Русија и САД умногоме имају различите приступе, који се тичу регулисања ситуације у том региону.
Амерички државни секретар Џон Кери је директно оптужио руску авијацију за напад на хуманитарни конвој УН у региону Алепа.
Осим тога, Kери jе током заседања Савета безбедности УН практично оптужио Русиjу и за дезинформисање међународне заjеднице. Oн jе рекао да сириjске власти подриваjу мировни процес тиме што настављаjу „насумично бомбардовање цивилних циљева и опозициjе“.
У Москви су оценили да је његов наступ био „јефтин шоу“.
„Наступ америчке делегациjе, коjи jе припремљен за државног секретара, био jе шоу, шоу за милионе људи, а првенствено за мас-медиjе. Шоу jе био лош, зато што jе бедан, jефтин и без чињеница“, рекла jе портпаролка Mинистарства спољних послова Русиjе Mариjа Захарова.
Стални представник Русије у УН Виталиј Чуркин рекао је да је Кери искривио изјаву руских власти о нападу на хуманитарни конвој УН у Сирији. Он је истакао да Москва подржава истрагу о нападу на конвој и да је пружила све постојеће информације о том инциденту.
Још један непријатан догађај за Русију била је изјава турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, који је рекао да Анкара неће признати Крим као део Русије и да и даље намерава да подржава Кијев по питању претензија на Крим.
„Турска ће подржати став Кијева кад је реч о Криму, без обзира на успостављање дијалога са Москвом“, изјавио је Ердоган на састанку са председником Украјине Петром Порошенком у Њујорку.
У Москви, међутим, нису тиме изненађени, јер ту изјаву сматрају протоколарном, али су истакли да таква позиције може поново да закомпликује односе двеју земаља, који су тек почели да се побољшавају.
Сам Порошенко по обичају „врти једну те исту плочу“, понављајући да је Русија агресор против којег се треба борити. Он је оптужио Москву да је директно умешана у финансирање и координисање „терористичких група“ у Украјини и позвао је Русију да пружи шансу миру на истоку те земље.
Он је рекао да је Русија „до зуба наоружала“ око 38.000 припадника снага које оперишу на истоку Украјине и да им „и даље шаље оружје, муницију и људство, и то на дневном нивоу“.
У вези са тим, Порошенко сматра да је неопходно реформисати Савет безбедности УН — конкретно, ускратити право вета онима који учествују у оружаним сукоба. Тиме Украјина заправо жели да одузме Русији могућност да брани своје интересе на међународном нивоу, иако је Москва више пута поновила да није страна у конфликту у Украјини.
Порошенко се у Њујорку састао и са кандидатом за председника САД из Демократске партије Хилари Клинтон, а саговорници су се сложили да је „борба против руске агресије важна за јачање трансатлантског јединства и солидарности са Украјином“. Међутим, западни медији су приметили да је Доналд Трамп игнорисао Порошенка, иако је украјински председник рачунао на тај сусрет.
Многи западни политичари су подржали иницијативу украјинског председника, али само на речима. Међутим, нико није желео озбиљно да је разматра и да се детаљније у то упушта.
Шта се још крчка у њујоршком лонцу
На седници Генералне скупштине дискутовало се и о низу других међународних питања. Премијерка Велике Британије Тереза Меј је истакла да ће њена земља, упркос свему, напустити Европску унију. Упозорења да ће то њеној земљи донети доста проблема, Мејова није узела у обзир. Њена одлучност је последица страха од тероризма.
Она је, међутим, нагласила да Британија ни после изласка из ЕУ, неће окренути леђа свету, те да жели да остане у средишту међународне политике.
Пакистан и Индија прилично неспретно покушавају да ставе тачку на дугогодишње сукобе. Индија је окривила Пакистан за напад на војну базу у индијском делу Кашмира од пре неколико дана и позвала је на међународну изолацију свог суседа.
„Пакистан жели мир са Индијом. Ја сам урадио све што је за то потребно, али Индија је поставила неприхватљиве предуслове за улазак у дијалог“, изјавио је премијер Пакистана Наваз Шариф.
Индија, међутим, још на то није одговорила, упркос ранијим мирољубивим изјавама обе стране.
На крају, премијер Јапана Шинзо Абе поручио је да би свет требало да пронађе нове начине да заустави претњу која долази од Северне Кореје, након што је Пјонгјанг, који је одавно под међународним санкцијама, извео низ нуклеарних и ракетних проба.
Он је позвао и да се против Северне Кореје уведе нови пакет санкција, додавши да претња Пјонгјанга по међународну заједницу постаје све озбиљнија и реалистичнија.
Забринутост Јапана деле и многе друге земље, али је то питање ипак остало у сенци неких других, приоритетнијих проблема, пре свега оних који се тичу ситуације у Сирији и на Блиском истоку.
