У студији, објављеној у часопису „Нејчер“, истраживани су подаци о појединцима из више од 270 популација. Студије описују 787 висококвалитетних генома људи из групе као што су Баски, афричких Пигмеји, Маје, бедуини, Шерпа, Кри Индијанци, проширујући постојећу теорију историје људске миграције.
Три појединачне студије анализирале су ДНК различитих светских култура, закључујући да су све расне групе еволуирале од једне популације у Африци, пре 50.000 до 80.000 година.
„Мислим да све три студије у основи говоре исту ствар. Ми знамо да је било више расејавања народа из Африке, али сада можемо да пропратимо своје претке ретроспективно све до првог“, рекао је Џошуа М. Акеј са Универзитета у Вашингтону.
Међутим, постоје два опречна модела у погледу људског ширења. Први стоји на тези да су се сви савремени неафриканци развили из једне популације, док други, модел вишеструког расејавања, указује да је почетна миграција из Африке већ почела пре 120.000 година, која је праћена другом миграцијом.
„Број, време и путеви људских расејавање из Африке корисни су за разумевање наше прошлости и како је прошлост утицала на савремене моделе варијације људског генома“, пише Акеј.
Аутори дају теорију расејавања по којој су сви савремени неафриканци потомци једне популације, која се једном струјом гранала ка Аустралији, а другом ка копну Евроазије.
