„Масовно изумирање већ је започело“, рекла је за Спутњик професорка геонауке на Универзитету у Единбургу Рејчел Вуд.
„Број врста које изумиру повећава се алармантном брзином“, изјавила је професорка Вуд.
„То је због читавог низа сигурносних и синергетских ефеката. Подиже се температура мора и у току је глобално загревање, море бива киселије, а следећи удар је опадање нивоа кисеоника.“
Вуд сматра да увид у прошлост нуди прилично суморну прогнозу будућности која чека планету Земљу.
„Ови ефекти, као и прекомерни риболов и туризам значе да је њихов збир већи од његових делова… Масовно изумирање пре 252 милиона година је прилично добар показатељ шта би могло данас да се деси у смислу стварања нечег прилично катастрофалног“.
Изумирање на прелазу из перме у тријас избрисала је више од 90 одсто морског живота, а у Земљиним океанима драстично је смањена количина кисеоника (аноксија). Тим научника које предводи Универзитет у Единбургу анализирао је стене откривене у Оману које су формиране у древном океану у периоду изумирања.
Подаци који су извучени са шест локација плитке воде и дубоких океана откривају да чак и када у води није било кисеоника она је била богата гвожђем, што указује да је недостатак кисеоника заједно са високим нивоом гвожђа успорио опоравак морског живота након масовног изумирања.
Ocean acidification impacts phytoplankton; microscopic algae produce much of world’s oxygen https://t.co/UrQlQYI41C pic.twitter.com/6Ky1HsWKcG
— The Antarctic Report (@AntarcticReport) July 19, 2016
„Испитивања су показала да када је кисеоник био присутан, морски живот је био интензивиран, али је исисан аноксичном водом, због чега је то толико дуго трајало“, нагласила је професорка Вуд.
Међутим, истраживачи и даље не дају одговор о тачном узроку овако дугог периода опоравка, али претпостављају да би низак ниво кисеоника у води могао да буде узрокован неапсорбованом водом са стена еродираних због високих глобалних температура.
Осим предвиђања прилично суморне будућности планете, професорка Вуд мисли да људи треба да се „безбедно и брзо пребаце са угљоводоничне на одрживу економију“.
„Мислим да би требало више да инвестирамо у обновљиве технологије нове генерације да бисмо се пребацили са гасова који изазивају ефекат стаклене баште на одрживије методе. Сматрам да је то једини начин да кренемо напред“, закључила је професорка Вуд.
Истраживање је објављено у часопису „Најчер комјуникејшенс“.
