Америка, велики заштитник људских права широм света, која не преза да у њихову одбрану употреби и најубојитије оружје, што су искусили и становници Србије, и сама је напредовала у тој области. Убиства Афроамериканаца од стране полицајаца су у САД коначно постала вест. Да ли је напредак изнуђен чињеницом да је свет већ неко време постао глобално село и захваљујући развоју мас-медија, то је већ друго питање.
Тек протекле ноћи у америчком граду Шарлоту уведен је полицијски час после тродневних протеста покренутих пошто је полицајац убио једног Афроамериканца. То је сада већ серија сличних случајева у протеклих пола године у којима су жртве полицијских снага били припадници црначке популације. Почело је у Сент Луису, потом у Минесоти, Луизијани, онда је уследила одмазда над петорицом полицајаца у Тексасу, па протести у Њујорку, Атланти, Лос Анђелесу и Сан Франциску, Сeнт Полу, Батон Ружу, испред Беле куће.
После слика које су обилазиле свет просто се намеће питање шта то оне говоре о стању америчког друштва данас. Љиљана Смајловић, добар познавалац прилика у Америци и тамошњег друштва и доскорашња главна уредница листа „Политика“, на то питање одговара констатацијом да је Америка пре свега једно веома насилно друштво. У САД се у затворима налази највећи проценат становништва у односу на њену укупну популацију. Ако не у свету, по томе су сигурно на првом месту међу развијенијим земљама, каже Смајловићева за Спутњик.
Она, међутим, не верује да полицајци сада убијају више људи и да се повећала стопа убистава црних грађана Америке од стране полицајаца, већ да се сада, једноставно, томе поклања већа пажња.
„Сада је свако убиство црног грађанина Америке велика вест, а раније није била никаква вест“, констатује Смајловићева.
Убиства су, сматра, изазвала огорчење црног становништва које је разочарано и тиме што сматра да се у годинама два мандата првог црначког председника Америке, ствари нису промениле набоље, односно да они немају већу подршку остатка Америке. То је, како се то у политици каже, последица повећаних очекивања људи, напомиње она.
Црнаца је много међу жртвама полицијског насиља, али их је непропорционално много и у затворима. Истиче мандат првог црначког председника, створили су се услови да се постављају нека тешка питања на која у овом тренутку за Америку нема добрих одговора, сматра Смајловићева.
Да ли то што црначки председник није много помогао црначкој популацији говори да и није много битно ко је на челу Америке, јер главни играчи повлаче конце иза сцене? Смајловићева са искуством неког ко је живео и бавио се новинарством у Америци каже да се не слаже са том тезом.
„Ја управо мислим да је чињеница да је Барак Обама црнац више наљутила црнце који сада постављају исто то питање као и ви мени, да ли ово значи да ми ништа нисмо постигли. Заправо су много постигли. Прошло је само неколико деценија када црнци нису имали ни право гласа. Значи ови повећани захтеви да буду третирани као грађани првог реда су можда последица и чињенице да су имали првог црног председника“, закључује она.
Зато што је друштво насилно и зато што заиста има јако пуно злочина разлози су зашто полицајци врло брзо потежу за насиљем, каже она, истичући да је један од разлога што су полицајци тако лаки на обарачу и то што готово да нема случаја да неки полицајац буде осуђен.
„Америчке пороте се по правилу опредељују за полицајце зато што су са правом уплашени од толиког насиља и онда је она увек на страни полиције“, констатује Смајловићева, истичући да има мноштво фактора који се тичу природе америчког друштва које је насилно.
На питање да ли је насилно америчко друштво продукт система, она потврдно одговара, указујући и на Други амандман Устава САД захваљујући којем је оружје свима доступно. То је, додаје она, америчка традиција да грађани хоће да буду наоружани, њихови грађани имају право да се шетају улицама са аутоматским пушкама које могу да убију 50 људи за час.
„Та земља је освајана насиљем. Територије су освајане насиљем и грађани су научени да имају право да буду наоружани, да се заштите“, наглашава она.
„Ја сам живела у Америци и радила сам једно време као новинар извештавајући из полицијске станице за једну велику редакцију у Кливленду. Ја не могу да опишем шта сам све прочитала у тим полицијским извештајима, где све интервенишу полицајци, у каквим насељима, где је пуно дроге, дилера, где су страшна унутарпородична насиља, што све полицију чини неосетљивом. Просто, то је једно веома насилно друштво одувек“, оценила је Смајловићева за Спутњик.
Позиви одлазећег председника Барака Обаме полицији да покаже више поштовања и разумевања за оне које би требало да штити и да има обзира према фрустрацијама Афроамериканаца, нису уродили плодом. Оно што је сигурно је да ће од корака напред у освајању људских права, који су црнци остварили протестујући против насиља, над њима главобољу имати нова америчка администрација.
