Студија коју је спровео Европски колеџ за неуро-психо-фармакологију фокусирана је на питање како алкохол може променити перспективу особе.
„У интердисциплинарној студији на случајном узорку од 60 здравих особа (30 мушкараца и 30 жена) узраста од 18 до 50 година половина их је добила алкохолно пиво (доза зависи од пола и телесне масе испитаника). То је довело до порасти алкохола у крви за 0,4 грама по литру. Осталих 30 испитаника добили су безалкохолно пиво“, наводи се у студији.
Испитаници су затим били подвргнути разним тестовима, укључујући тест препознавања лица (што је тест емпатије) и тест сексуалног узбуђења. После тестова, испитаници који су конзумирали право и они који су пили безалкохолно пиво заменили су улоге и тест је поновљен.
Истраживачи су открили да су они који су пили алкохолно пиво видели срећнија лица, показивали већу жељу за забавним друштвеним односима и лакше су (посебно жене) виђали експлицитне сексуалне садржаје, али изгледа да их то није довело до већег сексуалног узбуђења.
Сви налази су израженији код жена.
„Та занимљива студија потврђује уврежено мишљење да је алкохол друштвени лубрикант и да умерено конзумирање алкохола чини људе срећнијима, више друштвенима и мање суздржаним кад је реч о сексуалном ангажману“, написао је професор Вим Ван Ден Брик, бивши шеф „ЕЦПН научног програмског комитета“.
„Полне разлике у налазима могу се објаснити разликама у количини алкохола у крви између жена и мушкараца приликом уноса истих количина пића, као и разликама у толеранцији у односу на претходне количине конзумирања алкохола или друштвеним и културним факторима“, додаје он.
„Морају се препознати различити ефекти алкохола у зависности од тога да ли се ниво у крви повећава или смањује и наравно, зависно од количине алкохола коју сте попили. На крају, као што је Шекспир приметио, емоције и спознаје под дејством алкохола нису увек у вези са понашањем човека“, закључио је Ван Ден Брик.
Изненађујуће, алкохол није повезан са променама нивоа окситоцина у организму, хормона који се повезује са срећом.
