Вишегодишње незадовољство научних радника стањем у струци кулминирало је отвореним писмом групе института хуманистичких наука упућеном Влади Србије, ресорном министарству и другим надлежним државним установама, у којем научници траже решавање нагомиланих проблема. О каквим је проблемима реч довољно говори сама чињеница да се, за почетак, не зна тачан број научника у Србији, чије утврђивање и објављивање потписници отвореног писма, између осталог, траже.
Др Александра Павићевић, виши научни сарадник у Етнографском институту САНУ, за Спутњик каже да већ дуги низ година постоји јако лоша комуникација између ресорног министарства и научне заједнице, па ни многе јавне расправе организоване током прошле године нису довеле до постизања договора који би био најбољи могући за развој научне заједнице и очување људства у оквиру научне заједнице.
„Научници су више година предлагали Министарству просвете да поврати самостално министарство науке, јер сматрамо да наука има превише проблема да би била припојена Министарству просвете, међутим и то је једно од питања које није наишло на разумевање. Велики проблем је неусаглашеност Закона о раду и Закона о научно-истраживачкој делатности, јер је закон по којем се тренутно финансирају научне институције у сукобу са Законом о раду, па људи који раде у Институтима, доктори, магистри, истраживачи, немају стални радни однос који им по Закону о раду припада“, објашњава др Павићевић.
Како каже, тај синдикални аспект утиче и на само истраживање, јер се истраживачи финансирају по пројектима који се, међутим, вреднују по неадекватним критеријумима за вредновање науке.
Зато су научници, између осталог, у отвореном писму тражили повлачење спорних закона и подзаконских аката који су донети у протеклих годину дана, а за које, како наводи др Павићевић, научници сматрају да су донети мимо законске процедуре, јер није постојао Национални савет, који је требало да дâ своје мишљење о тим подзаконским актима.
„Такође је тражено да се препозна специфичност појединих области и дисциплина и да се престане са дискриминацијом наука које су усмерене на проучавање Србије, српске историје, етнологије, антропологије, музикологије, и свега онога што не може да иде директно на тржиште, као што то могу неки други научници из других области“, истиче наша саговорница.
Др Павићевић додаје да научна заједница већ дуго времена нуди Министарству подршку и помоћ у реорганизацији, управо зато што зна која врста проблема научнике посебно дотиче, а тим пре јер се показало да Министарство нема капацитет да само решава нагомилане проблеме. Зато се и надају, каже саговорница Спутњика, да би нови министар просвете могао да има слуха за њихове проблеме.
„Менаџерски профил министра просвете га препоручује као некога ко би могао да препозна управо те организационе проблеме који дотичу науку, односно да препозна да се наука одвија у неадекватном законском оквиру и да је потребна реорганизација система како би се очувао научни капацитет Србије. Чињеницу да научна заједница стоји на располагању Министарству оно да сада није искористило, па се надамо ће нови министар схватити да ће свима бити много лакше ако будемо радили заједно“, каже др Павићевић.
Она напомиње да се науком баве људи који је искрено воле и да није реч ни о каквим нерадницима нити лењивцима, како им се често приписује.
„Зар није природно веровати људима који се науком баве да знају шта је за науку добро, а не стално их утеривати у неке канале који су далеко од научне политике?“, пита др Павићевић.
Иначе, отворено писмо потписали су Историјски институт, Археолошки институт, Институт за новију историју Србије, Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, Музиколошки институт САНУ, Балканолошки институт САНУ и Етнографски институт САНУ.
