Подршка моћне државе каква је Русија била је изузетно важна. Сасвим је сигурно да се на Западу води рачуна о томе, нарочито након што је председник РС Милорад Додик био у Русији на позив председника Русије Владимира Путина, што је конкретан израз подршке и озваничена политика, каже за Спутњик политички аналитичар и професор Бањалучког универзитета Милош Шолаја.
Према његовом мишљењу, од 2006. међународна заједница нема никакав концепту БиХ. У међувремену су се, каже, промениле околности и од Минхенске конференције и новог руског концепта спољне политике Русија је стратешки играч на Балкану у складу са својим интересима.
„Питање је колико ће се ти интереси дефинисати као заједнички за РС и Русију, али у овом тренутку постоји размишљање у истом правцу. Није само Република Српска — Русија је присутна и у Србији, Црној Гори, Македонији, а они који то не желе да виде, не умеју да виде“, констатује Шолаја.
Према оцени политичког аналитичара Анђелка Козомаре, Русија реално гледа на догађаје у БиХ, ратне и поратне, притом је чланица Савета за имплементацију мира и има конструктиван став на свакој седници о свакој теми.
„Русија тражи да се поштују међународни уговори, а све оно што припада свим народима у свету тражи да припада и Србима у БиХ, између осталог, право на референдум. Русија није смислила ни наговорила Србе да иду на референдум“, каже Козомара.
Русија је, додаје он, за поштовање међународних норми, стандарда, међународног права, а ако је Дејтон међународни правни акт, а јесте, онда треба поштовати оно што у њему пише. „А у њему пише да су Срби конститутивни народ, да имају право на свој ентитет и да Срби имају право на слободу, демократију, будућност, оно што свим народима у свету припада“, наводи Козомара.
Милош Шолаја упозорава да се у БиХ руши читава пирамида западне политике и да су управо зато представници Запада били толико против референдума.
„Сви они јако добро знају да референдум има саветодавни карактер за одлуку народне скупштине и да не мора да буде ни тренутно спроведен ни усвојен, али њих је погодила уоште могућност да се покаже да њихова политика не функционише. То је суштина њиховог отпора јер референдум ни у примисли није имао независност“, објашњава Шолаја.
Он указује и на чињеницу да референдума не би ни било да није било једног појединца из „егзотичне земље“, имајући у виду да је глас судије из Молдавије пресудио у одлуци Уставног суда БиХ да је референдум неуставан.
„Ово је заиста тест међународне заједнице на који начин ће да прихвата ставове РС“, наглашава Шолаја и додаје да је референдум један од два кључна тренутка за Српску последњих година. Први је, напомиње, био заустављање реформе полиције кад се хтела направити унификована полиција на нивоу БиХ.
„Референдум је доказ да ће од сада о свакој одлуци која се доноси у заједничким институцијама БиХ или у међународним институцијама морати повести рачуна о томе шта је интерес РС“, наводи Шолаја. На питање да ли је халабука око референдум била само параван за жељу за распакивање Дејтона, он оцењује да та тежња одавно постоји али да се један међународни споразум може мењати само на начин на који је и настао.
„Не може без Русије да ради Контакт-група као што не може ни без Србије. У том смислу у овом тренутку је немогуће довести било какву страну силу у БиХ. Једини начин јесте да нас упути да ми у БиХ седнемо за заједнички сто без директне улоге странаца и кажемо какав систем желимо“, закључује Шолаја.
На питање шта се може очекивати после референдума, Анђелко Козомара каже не верује да ће бити радикалнијих одлука власти Српске.
„Референдум је провера воље грађана да они одлуче који ће дан бити дан републике и одговор свима онима који мисле да судови треба да прописују државне празнике. Судови никад и нигде у свету нису прописивали празнике. Са бошњачке стране, може се очекивати наставак радикализације проблема у БиХ“, сматра он и упозорава да се већ помиње да би Бакир Изетбеговић могао да затражи нову апелацију од суда о уставности имена Српске, јер оно наводно вређа Бошњаке.
Према његовој оцени, односи у БиХ су превише исполитизовани, а нема никакве реалне борбе за побољшање стандарда грађана без обзира које су националности. Пут за побољшање односа Срба и Бошњака је, напомиње он, веома једноставан, а то је да Бошњаци признају реалност да Српска постоји на 49 одсто територије БиХ, да има свог председника, скупштину, владу, сва обележја државе у држави како је договорено међународним актом.
„Кад то Бошњаци признају, онда можемо да седнемо и правимо државу која би имала неку перспективу, а младима пружила могућност бољег живота. Овако бојим се да имамо анархију, јер имате генерације младих које су рођени ’95. и касније и који немају никаквих емоција према другој нацији. То је оно о чему политички лидери не воде рачуна. А таква једна незаинтересованост за други народ води у распад БиХ“, упозорава Козомара.
