Време је показало да се то предвиђање претворило у потпуну супротност.
„Обама је имао добар разлог да буде увређен због све агресивније спољне политике Русије на Блиском истоку и другим местима и да мисли да ће се она обити о главу Владимиру Путину“, пише новинар и историчар Михаел Петру за „Нешенел пост“.
„Јасно је да се амерички председник надао да ће се преоптерећена Русија опећи у Сирији и из своје авантуре против побуњеника на Блиском истоку изаћи кажњена.“
Међутим, интервенција Русије је за креаторе политике у САД била хладан туш, јер је ограничени руски војни ангажман у ратом разореној Сирији претворен у успех, што је повећало углед Русије ван сиријских граница.
„Русија није заглибила у сиријској мочвари. Она је применила ограничену војну снагу са великим ефектом, јер је преусмерила талас грађанског рата и омогућила да Асад не буде свргнут уколико се Путин са тим не сложи. Из перспективе Москве, интервенција Кремља била је сасвим добра“, сматра Петру.
Последњи успех Русије стигао је почетком месеца када су министар спољних послова Русије Сергеј Лавров и амерички државни секретар Џон Кери постигли договор којим ће насиље у Сирији бити смањено, и то прекидом ватре и каснијим заједничким војним акцијама Русије и САД против Нусра фронта и ДАЕШ-а.
Иако се договор о прекиду ватре клацкао на ивици рушења, „он је већ много тога донео Русији и савезнику Москве — Асаду. Али највећи победник је Русија“, истиче новинар.
„Без обзира на то шта ће се десити у вези са прекидом ватре, Путин је навео САД да се придруже Русији у ’мочвари‘. Обама делује слаб. Амерички председник приморан је да одговори на потез Русије на Блиском истоку, а Путин је учврстио свој статус незамењивог арбитра у судбини Сирије“, пише новинар.
Он је додао да је кампања Русије у Сирији „део већег циља преузимања веће улоге“ за земље на Блиском истоку. Као део тих напора, Москва је побољшала своје односе са регионалним актерима, укључујући Иран, Турску, Израел, а чак и Саудијску Арабију, упркос чињеници да су неке од тих земаља једна са другом у сукобу.
Новинар подсећа да је успех Москве на Блиском истоку резултат повлачења Вашингтона из тог региона. Обама је изабран због обећања о резервисанијој спољној политици у време када је народ био уморан од вишегодишњих војних ангажмана САД у Авганистану и Ираку, који су произвели више хаоса и нису урадили ништа да би учврстили америчку националну безбедност.
„Русија је тамо, јер Америка није“, каже Петру цитирајући неименованог дипломату са Блиског истока.
