Иван Николић, економиса и члан Савета гувернера Народне банке Србије, сматра да тренутни притисци на Русију са свих страна указују да ће се цена нафте држати на нивоу испод 50 долара за барел само зато што то Москви не одговара.
„За Руску Федерацију то су извори прихода који се не могу компензовати или заменити у неком прихватљивом року. Стандард грађана, а потом и геополитички стратешки положај зависе од цене нафте. Ја сам скептичан шта ће донети тај састанак. На претходном, начелно је било договорено да ће покушати да одржавају постојећу производњу, а видимо да је Саудијска Арабија повећала производњу“, каже Николић.
Он објашњава да ако један наруши договор онда сви губе и истиче да је јако тешко организовати друштво, или у овом случају ОПЕК тако да се поштују договори.
Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, на питање шта може да се очекује од неформалног сусрета ОПЕК-а у оквиру Међународног енергетског форума у Алжиру од 26. до 28. септембра каже:
„Увек ми то звучи као једно некоректно договарање нафтних компанија усмерено против потрошача.“
Он објашњава да су договори око подизања цена нафте усмерени ка томе да се дође до одрживе цене експлоатације, односно продаје. Мићовић сматра да је са садашњим ценама сирове нафте немогуће дугорочно очувати систем. На питање која је цена неопходна да би се обезбедио какав такав развој и повратак у одрживи систем експлоатације, Мићовић каже да не постоји јединствено мишљење, али да је оптимална цена између 50 и 100 долара за барел.
„То у великој мери зависи од тога колика ће бити потрошња. Заправо, уравнотеженост између производње и потрошње је оно што диктира цену, док год имамо оволико већу производњу и понуду него потрошњу не постоји ниједна мера која може да обрне тренд цене. Оно на шта могу да утичу јесте производња. Произвођачи нафте покушавају да утичу ограничењем, а да ли ће успети и у којој мери видећемо“, каже Мићовић.
Иван Николић верује у договор ради одрживости целог система. Он објашњава да земље производе нафту по различитој цени.
„Што је за некога исплативо за некога је неисплативо, поготово ако се неко носи и политичким интересима онда ту економија игра секундарну улогу“, каже Николић.
Очекује се да ће на састанку у Алжиру бити обновљени разговори о замрзавању производње нафте међу државама-чланицама ОПЕК-а и другим земљама произвођачима нафте. Циљ је да се договоре о временским оквирима примене.
Мићовић међутим сматра да за столом у Алжиру неће бити сви актери, што ће у некој мери отежати постизање договора и додаје да је нереално очекивати да ће се баш сви произвођачи сирове нафте икада наћи заједно за столом.
Он објашњава да САД производњом из шкриљаца не могу пресудно да утичу на цену нафте.
„Они могу само да се обрадују ако се постигне договор и подигне се цена нафте. Њихов доњи лимит је негде око 70 долара по барелу и наравно не могу сви да праве нафту по тој цени“, каже Мићовић.
Мићовић и Николић су сагласни да је политичку сцену тешко предвидети и истичу да колико год да се воде ратови, толико стабилност у снабдевању нафте доводи до мира у свету.
Тамо где мултинационалне компаније уложе пуно новца те земље су у неку руку и заштићене, закључују саговорници емисије „Енергија Спутњика“.
