Стојановић сматра да балкански народи и балканске државе нимало не утичу на своју судбину, јер, како каже, да утичу, одавно би било мира на Балкану.
„У огољеном смислу, та најава да ће Косово расписати референдум за уједињење са Албанијом говори о томе да је неко Албанцима на Косову, због недавно одржаног референдума у Републици Српској, намигнуо и рекао да потегну то питање. То је само једно од питања којим се додатно врши притисак на Србију и Републику Српску“, сматра Стојановић.
Наш саговорник напомиње да та најава за циљ има вршење додатног притиска на Србију, односно да је намера да се Београд и Бањалука „дисциплинују“ и да се покаже шта се све може десити — то јест, какве све компликације Србија може да искуси уколико покуша да реши национално питање на Балкану.
„Није то изум косовских Албанаца — то је изум оних који се играју миром и стабилношћу на Балкану. У питању су пре свега САД и неке земље ЕУ које кључно одлучују о потезима многих држава на Балкану. Ова најава је у функцији претњи и притисака на Србију и Републику Српску, због недавно одржаног референдума о Дану РС“, оцењује Стојановић.
Бивши шеф ВБА сматра и да Србија, уколико би референдум о присаједињењу Косова Албанији био спроведен у дело, не би на располагању имала ниједан правни механизам, односно да не би могла да учини готово ништа.
„Готово све државе бивше СФРЈ су решиле своје национално питање; једино је српско национално питање остало нерешено. Многи југословенски народи су — од Републике Словеније, Републике Хрватске, преко Македоније, БиХ — имали право на самоопредељење; једино се српском народу то право не признаје. Запањујуће је да званични органи Републике Србије, у ситуацији када је председник РС Милорад Додик на основу одлуке Скупштине РС спровео одлуку о одржавању референдума, ћуте. Ћуте упркос притисцима којима је Додик био изложен. То је несхватљиво. Та политика ’ми не бисмо да се мешамо‘ зачуђујућа је и у исто време запањујућа. Србија мора да штити виталне државне националне интересе — како Срба у Србији, тако и Срба у Републици Српској, и свих Срба у расејању“, истиче Стојановић.
С друге стране, председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун за Спутњик каже да би Србија, у случају расписивања референдум о присаједињењу Косова Албанији, имала на располагању дипломатске механизме.
„С једне стране, Београд никада не би прихватио тако нешто — али је, с друге стране, питање и да ли би Албанија смела да се упусти у то да, као чланица НАТО-а, насилно прекраја границе једне државе и врши припајање дела територије, без обзира на то што је Албанија прихватила Косово као тзв. државу. Мислим да би то био велики политички ризик за Албанију, који би јој нанео велику штету, и да у пракси не би могао ништа да постигне. Не смемо да заборавимо да је на Косову још увек присутна администрација УН, преко Унмика, Еулекса и Кфора, који званично спроводе Резолуцију 1244“, наглашава Дрецун.
Он додаје да није реално очекивати кршење резолуције 1244 упркос међународном присуству на Косову.
„Ово није ништа ново у великоалбанским плановима косовских Албанаца и њихових сународника из Албаније. Међутим, златни период покушаја да се Косово и Албанија уједине је прошао с одласком Салија Берише с власти. Ситуација се нормализацијом односа Београда и Приштине значајно променила у корист Београда, тако да је амортизована и она невидљива подршка које су неке државе пружале Албанцима у намери да створе етнички чисту албанску државу на Балкану“, каже Дрецун за Спутњик.
Наш саговорник наглашава и да Хашим Тачи неће имати међународну подршку, а да они који стоје иза те идеје неће имати подршку ни Брисела, ни Вашингтона, али ни Берлина.
„То је само један од покушаја да се албанска јавност и опозиција мало примире због онога што неминовно следи — а то је формирање Заједнице српских општина и почетак рада Специјалног суда, који ће судити злочинцима злочиначке терористичке ОВК“, закључује Милован Дрецун у разговору за радио Спутњик.
