Тему, која је изазвала бурне дебате у руској јавности, покренуо је патријарх московски и патријарх целе Русије Кирил након што је потписао писмо у којем позива на потпуну забрану абортуса на територији Русије. У полемику су се укључили сви — верски поглавари, политичари, социолози, лекари и целокупна јавност.
Дискусија о забрани абортуса у Русији траје већ годинама, а мишљења о том питању су подељена. Противници абортуса позивају се на традиционалне вредности и демографске проблеме, као и на искуства страних земаља где су абортуси забрањени, док њихови неистомишљеници упозоравају да би таквом забраном процветало црно тржиште абортуса, што са собом носи бројне ризике. Они наводе и да је забрана абортуса дискриминација и да нарушава право жена.
Закон о забрани абортуса није новина — он је постојао још у СССР-у и био је на снази од 1936. до 1955. године. Али, како је показала пракса, забрана није довела до пораста рађања деце, него до повећања смртности међу женама, које су илегално, често у кућним условима, прекидале трудноћу.
У Русији број прекида трудноће последњих година опада, али је и даље веома висок. Како наводе неки руски лекари, прошле године је у Русији извршено 747.000, а 2011. године 989.000 абортуса.
Вицепремијерка Русије Олга Голодец позвала је да се том питању приступи са посебном пажњом.
„Наравно, смањење броја абортуса је велики плус за нашу демографију, али та одлука треба да буде избалансирана, разумна и не сме да носи са собом никакве озбиљне последице“, рекла је Голодецова.
Она је нагласила да се бележи позитиван тренд смањења броја абортуса и то захваљујући програму саветовалишта трудница. За годину дана број абортуса је смањен за 100.000. Притом, додаје Голодецова, однос порођаја и абортуса у Русији је велики: 1,9 милиона рођених наспрам 700.000 абортуса.
Русија, односно Совјетски Савез се деценијама суочавао са демографским суновратом. Демографски губици изазвани абортусима у периоду од шездесетих до осамдесетих година 20. века нанели су Русији 2,5 пута веће губитке него Први светски рат, Руски грађански рат и Велики отаџбински рат заједно.
Број абортуса у СССР-у је средином шездесетих забележио рекордни број прекида трудноће у историји земље — чак 5,6 милиона у годину дана.
Деведесетих година, после распада СССР-а, број абортуса је смањен, али је без обзира на то демографска ситуација и даље остала лоша — смањивао се број новорођених, а расла је смртност. Демографи су стално упозоравали да руска нација стари. Тек после 2000. године и јачањем буџетске касе, руководство земље, на челу са председником Путином, озбиљније се позабавило демографским проблемом.
Данас држава систематски приступа том питању и разним програмима подстиче рађање и подржава породицу. Држава је, рецимо, пре десетак година почела да исплаћује мајчински додатак — финансијску подршку за друго и треће дете.
Петицију коју је покренуо патријарх московски и целе Русије Кирил до сада је потписало више од 300.000 Руса. Она ће бити послата председнику Русије Владимиру Путину када се сакупи милион потписа.
У писму патријарха се позива, између осталог, да се свако зачето дете прогласи људским бићем и да му се да законско право на живот, здравље и благостање.
Предлаже се забрана хируршког и медикаментног прекида трудноће, средстава контрацепције и помоћних репродуктивних технологија, који су саставни део, како се наводи, понижења људског достојанства и убиства деце која се налазе у почетној фази ембрионалног развоја.
Аутори иницијативе предлажу да се трудницама и породицама са децом пружа материјална помоћ из федералног буџета у висини минималне плате.
У Русији је данас абортус могуће извршити у свакој клиници, он је део обавезног здравственог осигурања.
„Руска православна црква принципијелно захтева да се абортуси искључе из система обавезног здравственог осигурања“, рекао је шеф Синода за односе са јавношћу и медије РПЦ Владимир Легојда, наводећи да би то могао би да буде један од корака који ће довести до искорењавања те појаве.
Руска министарка здравља Вероника Скворцова изразила је бојазан да би искључивање абортуса из система обавезног осигурања могло да доведе до повећања броја илегалних абортуса, што би „довело и до повећања смртности“.
Подршку патријарху Кирилу и РПЦ, поред бројних грађана, дали су и други верски поглавари. Врховни муфтија Русије Талгат Таџудин каже да би потписао петицију и истакао је да ислам допушта прекид трудноће само уколико је живот или здравље труднице угрожено, а да је у свим другим случајевима реч „о убиству деце“.
Представници Римокатоличке цркве у Москви наводе да је „абортус увек убиство и грех“, и сматрају да абортуси и средства за прекид трудноће у Русији не би требало да буду тако доступни као што су сада.
„Чак је и на Западу знатно теже урадити абортус или купити препарате за то, него у Русији“, додали су.
Дечји омбудсман Ана Кузњецова заложила се за потпуну забрану абортуса у Русији, позивајући се на искуство „целог цивилизованог света“. Она је позвала власти да се фокусирају на заштиту традиционалних вредности и „подршку мајкама и породицама са децом“.
Према њеном мишљењу, то питање захтева систематски приступ, а најефикаснији механизам у том погледу је јачање мера државне подршке.
Кузњецова је навела да су руски лекари прошле године успели да 67.000 жена одговоре од прекида трудноће и да би „та цифра требало да расте“.
Лидер Либерално-демократске партије Владимир Жириновски устао је против забране абортуса у Русији, јер би то довело до повећања абортуса на црно, на чему би „зарађивала медицинска мафија“.
Он је предложио да се женама даје по 200.000 рубаља (око 2.800 евра) да роде дете, које би им након порођаја било узето.
Експерти сматрају да би забрана могла да доведе до развоја црног тржишта и до повратка „средњовековним методама“ прекида трудноће.
О забрани абортуса дискутује се у политичким, здравственим и социолошким круговима, али и на друштвеним мрежама. Јединственог мишљења нема.
Једно прошлогодишње истраживање је показало да 66 одсто Руса сматра да би абортус требало да буде лична одлука жене, док 20 испитаника сматра да држава мора да се умеша у то питање.
Ипак, сви се слажу да су превентивне мере најважније, како би се избегли проблеми. То значи — већа едукација жена, кроз, на пример, увођење сексологије као предмета у старијим разредима и слично.
