Руска компанија присиљена је да се пребаци на сопствене снаге због решења пољског антимонополског регулатора који се успротивио стварању заједничког предузећа „Гаспрома“ и пет великих европских компанија, наводи се у чланку.
„Гаспром“ није прекинуо пројекат, већ је одлучио да настави да га спроводи сам, а истовремено у компанији верују да ће европски партнери „наћи начин да дају свој допринос“.
Чини се да су на страни пројекта и немачки политичари на челу са немачком канцеларком Ангелом Меркел. Они сматрају да ће нови гасовод „елиминисати транзитне ризике“ под којима се подразумевају догађаји из 2006. и 2009. године, када је Европа неко време била без руског гаса због спора између Москве и Кијева.
Бивши бугарски амбасадор у Русији Илијан Василев сматра да се идеја самофинансирања новог гасовода граничи са „прекомерним оптимизмом“, узимајући у обзир финансијско стање „Гаспрома“.
Ова ситуација, заједно са напретком „Турског тока“, показује да се извозна политика руске компаније одређује више геополитичким него комерцијалним разлозима, наводи се у чланку. Иницијатива „Гаспрома“ првенствено има за циљ лишавање статуса Украјине као транзитне земље до 2019. године, када истиче рок уговора са Кијевом.
Ово гледиште дели и комесар ЕУ за енергетику Марош Шефкович, који је изградњу гасовода назвао „једном врстом казне“ за Украјину. Он каже да је „Северни ток 2“ „у супротности са оним што Европска унија жели да постигне“ стварањем новог енергетског савеза.
Василев сматра да Русија има озбиљнији мотив — формирање новог „стратешког савеза“ са Немачком, која би могла да постане транзитни центар за испоруку руског гаса у Европу.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу две линије цевовода укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње од руске обале Балтичког мора до Немачке. „Гаспрому“ ће припадати 50 одсто пројекта, а европским компанијама ОМВ, БАСФ, „Енџи“, „Шел“, „Јунипер“ по 10 одсто. Планирано је да се нови гасовод изгради поред „Северног тока“.
Раније су партнери „Гаспрома“ предали обавештење о стварању заједничког предузећа немачком и пољском антимонополском регулатору. Немачка је одобрила пројекат, а Пољска је крајем јула била против. Почетком августа партнери у пројекту су саопштили о опозиву обавештења поднетог Пољској.