Комљев је у интервјуу за словеначки портал „Енергетика“ говорио о развоју пројекта „Северни ток 2“, о могућим кретањима цена гаса у Европи, али и о перспективама „Гаспрома“ на кинеском тржишту.
Он напомиње да су цене гаса у Европи, у суштини, и даље уско повезане са ценом нафте.
„Зависност од нафте није само пуко праћење цена, већ очигледно постоји и одређена синхронизација. Ако ме питате кад ће се европски гас одвојити од нафте — ја сматрам да ће, док год постоје нафта и нафтни деривати у измењеним дугорочним споразумима о снабдевању гасом, гас остати ’млађи брат‘ нафте. Такозвани ’мејнстрим аналитичари‘ тврде да је нафтна индексација већ изгубила свој значај у Европи и као пример за то наводе извештај о ценама Међународне гасне уније за 2016. годину. Уколико је то тачно — да је нафтна индексација изгубила значај — онда је веза са нафтом, која и даље постоји при формирању цена, заправо случај непредвидиве носталгије продаваца гаса“, каже Комљев.
Он истиче да се одлука да се руски гас продаје путем аукција испоставила као добар начин да се, уз већ постојеће дугорочне уговоре о сарадњи, оствари већи приход у пласману.
„Гасне аукције су ефикасан механизам за продају додатних количина гаса и генерисање веће зараде, и оне допуњују наше дугорочне споразуме. Од 31. августа до 2. септембра ове године одржали смо трећу аукцију за испоруке гаса Европи и гас ће купцима бити доступан и током предстојеће зиме. Испоручиваће се купцима у Грајфсвалду, Гаспулу и Олбернау у Немачкој, као и у Баумгартену и Арнолдштајну у Аустрији. Та два места испоруке намењена су нашим клијентима у централној и јужној Европи“, наглашава Комљев.
На питање какви су изгледи да пројекат „Северни ток 2“ „заживи“ и да планирани гасовод од полуострва Јамал до Немачке буде изграђен, Комљев напомиње да су се ствари до сада развијале у складу са утврђеним планом.
„’Северни ток 2‘ је комерцијални пројекат. У питању је најкраћа и најдиректнија извозна траса из базе ’Гаспрома‘ у Јамалу до југозападне Европе, региона који се суочава са мањком нискокалоричног гаса, пре свега због ограничења производње на пољу Гронинген. Још један, чисто економски, разлог за изградњу ’Северног тока 2‘ је жеља да се минимизирају ризици транзита гаса. Пројекат напредује према распореду.“
Комљев наглашава да је улога течног природног гаса (ТПГ) у такозваном „европском енергетском миксу“, укључујући и амерички гас, тренутно спорна, пре свега због изузетно ниских цена у европским чвориштима које једва покривају трошкове утечњавања гаса.
„Те околности континентално тржиште чине непривлачним за пласман ТПГ-а. Прошле године је у том виду Европи испоручено само 50 милијарди кубика гаса, што је готово упола мање него 2011. године. Сматра се да је глобално тржиште презасићено гасом у том облику, а Европа је чак у првој половини ове године примила мање ТПГ-а у односу на исти период лане. Мада, цене се опорављају, па можемо очекивати више ТПГ-а на тржишту.“
Комљев наглашава да је Гаспром свестан да постоје бројни пројекти за утечњавање гаса у Европи који ће започети наредних година, али додаје да је сигуран да ће руски гигант моћи да задржи свој удео на тржишту, који тренутно покрива преко 30 одсто европске потражње за гасом.
„Са пројектованим европским потребама од 101 милијарде кубика увозног гаса до 2025, односно 130 милијарди кубика до 2035. године, руски гас из цевовода је конкурентан и остаће конкурентан“, оптимистичан је Комљев.
На питање какве планове ’Гаспром‘ има у у Кини, Комљев каже да се до 2035. године очекује да извоз гаса у ту земљу порасте и до 50 одсто у односу на тренутне количине.
„Кина постаје једно од најпривлачнијих тржишта и такмичење за њу ће бити жестоко. ’Гаспром‘ има јаку природну предност над другим добављачима, због географске близине руске базе гаса у Сибиру. Изградња гасовода ’Снага Сибира‘ (Источна траса) је у току и биће завршена на време. Са кинеским партнерима смо се такође сложили око основних услова за испоруку природног гаса из Русије у Кину, преко Западне трасе. Ради се о количини од 30 милијарди кубика гаса годишње, а потписан је и меморандум о изградњи подземног складишта гаса и производњи енергије на гас на кинеској територији.“
Комљев очекује да ће дугорочни уговори о снабдевању, који су окосница пословања ’Гаспром експорта‘, остати на снази и у будућности.
„Наши клијенти имају корист од дугорочних уговора на неколико начина. Пре свега ту је уновчавање наших чврстих обавеза испоруке и продаја гаса у будућности, која се одвија много пре физичке испоруке енергента. Без дугорочних обавеза добављача, нема ни праве ликвидности континенталних гасних чворишта. Иако неки од наших клијената на северозападу Европе имају екстравагантне захтеве, који не могу да буду испуњени, они ипак немају намеру да одустану од постојећих уговора. То значи да ћемо наћи компромис и да ће институција дугорочних споразума преживети“, закључује Комљев.
