Дураковић тврди да ће Бошњаци пристати на све, осим да им Грујичић буде начелник.
Коментаришући резултате избора у Сребреници, професор Бањалучког универзитета Милош Шолаја за Спутњик каже да је немогуће постићи мир и стабилност ако се изборни резултат не прихвата беспоговорно.
„Уколико се, када стигну сви гласови из иностранства, утврди да је заједнички кандидат српских странака заиста освојио то место, онда то треба прихватити као легално и легитимно. На крају крајева, то је и био један од циљева успостављања мира у БиХ — нема мира ако ћемо селективно бирати ко кога представља. Треба очекивати да ће тај начелник радити за добробит свих људи, без обзира на то које су националности, јер је то кључ мултикултурализма и либералне демократије — онакве каква је после Дејтона и успостављена у Босни и Херцеговини“, каже Шолаја.
Он напомиње да ће места кључних људи у општинској управи бити расподељена на бази етничке равноправности и мултикултурализма, и да око тога не би требало правити проблем.
„Оно што би могло да представља драму за Ћамила Дураковића јесте спознаја да Бошњаци више не желе да гласају за Сребреницу. Они имају значајан број гласова и у иностранству и у самој Сребреници, и да су изашли — гласали би. Овако је ово резултат који је потпуно легалан, а све друго је део арсенала пропагандног артиљеријског оружја — да нешто покушате да избоксујете када изгубите изборе“, објашњава Шолаја.
Дураковићева упозорења да ће, у случају да се Србин нађе на челу Сребренице, Бошњаци имати проблем због „психолошког ефекта“ и да нико неће моћи да спречи њихов одлазак из тог места у већем броју, професор Шолаја види заправо као навођење на исељавање.
„Дураковића треба политички упозорити да то што ради није добро за мултикултурализам и заједнички живот. Знамо да је питање злочина у Сребреници мање-више разрешено — чињеница је да се то већ обележава, да је то једна трагична ситуација која је настала као последица рата, и не мислим да ће Србин као начелник општине спречити обележавање, или можда случајно разрушити тај меморијални комплекс. Управо супротно — у цивилизацијском смислу управо је тим већа обавеза некога ко је друге националности, а овог пута је то Србин, да то задржи и одржи, а не да користи као средство за заоштравање међунационалних односа. Дакле, то што неко свој изборни неуспех жели да правда историјским и постисторијским догађајима, мислим да би било боље да се окрене себи и ономе што је урадио за четири године“, каже професор Милош Шолаја у разговору за Спутњик.
