Портпаролка министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да су преговори Москве и Вашингтона о Сирији пропали због тога што различите америчке институције не умеју да дефинишу заједнички став о сиријској кризи.
Ко заправо води политику Вашингтона — Стејт департмент или Пентагон, и зашто су њихови ставови, али и интереси, често супротстављени?
Јован Ковачић, председник тинк-тенка „Ист-вест бриџ“ за Спутњик објашњава да иза Пентагона стоји огромна војна индустрија.
„Пентагон јако тесно сарађује са индустријом која обрће стотине милијарде, па и те како мора да слуша њихове ставове и интересе. Стејт департмент је нешто друго — дипломатија насупрот војној сили. Тако је свуда, не само у Америци, увек су дипломате биле за што више разговара, а армија је опет имала нека своја виђења одређених ситуација“, каже Ковачић.
Он објашњава да за разлику од Русије, где се тачно зна где се доносе одлуке и коме се и по ком питању обраћају у Кремљу, у Америци није тако једноставно, јер не постоји један центар моћи. Према речима Ковачића, Вашингтон је прилично инкапсулиран центар моћи и прилично отуђен од других држава. Такође, спољнополитички интереси самих америчких држава се међусобно разликују, па примера ради Калифорнија, где се производи највише оружја, има потпуно другачији однос према Русији од држава средњег запада, где се гаји кукуруз и жито који се извози у Русију.
„Најбољи пример чињенице да се интерни конфликти одражавају на америчку спољну политику јесте гласање у Сенату о могућности да жртве напада 11. септембра туже Саудијску Арабију, а практично сутрадан је Конгрес одобрио продају оружја тој истој земљи. Разлог лежи у томе што се одлуке доносе у различитим центрима моћи“, наводи Ковачић.
На питање да ли прекид комуникације Вашингтона са Москвом по питању решења сиријског конфликта можемо посматрати као победу војне индустрије над дипломатијом, Ковачић каже да је вероватно тако, али само привремено.
„Не бих се кладио да ће то дуго да траје. Ово јесу проблеми и очито је да се у Вашингтону дешавају врло чудне ствари, али мора се имати у виду да актуелна администрација одлази и њој је у интересу да оде са што мање проблема, тим пре ако су уверени да ће Хилари Клинтон наследити Белу кућу. Други центри моћи пак у свему овоме виде своју шансу, да уграбе што више могу, па ће бити интересантно пратити даљи развој ситуације. Лично се надам да је све ово једна дипломатска игра, јер не мислим да ће ико ићи преко границе ’пуцања‘, нарочито не око Сирије, и мислим да ће се ситуација убрзо смирити“, оцењује Ковачић.
