Он је био високи комесар УН за избеглице од јуна 2005. до децембра 2015, предводећи најпознатију хуманитарну организацију са око 10.000 запослених у 125 земаља.
Током свог мандата, он је надгледао суштинску структурну реформу УНХЦР, смањивши особље у седишту у Женеви за више од 20 одсто и подигавши ефикасност агенције и капацитет за брзо реаговање.
Активности УНХЦР су се утростручиле за то време због увођења другачијег приступа када је питању планирање буџета, али и због повећања броја расељених широм света због сукоба са 38 милиона, колико их је било 2005. на 60 милиона 2015.
Његов мандат обележиле су неке од највећих криза, посебно сукоби у Сирији и Ираку, као и Јужном Судану, Централноафричкој Републици и Јемену.
Пре него што се придружио УНХЦР, Гутереш је више од 20 година провео служећи у португалској влади и државној служби.
Премијер Португалије је био од 1995. до 2002, када је био активно укључен у међународне напоре за решење кризе у Источном Тимору. Почетком 2000-их био је председник Европског савета, када је усвојена Лисабонска агенда, а председавао је и првим самитом ЕУ и Африке.
За посланика португалског парламента изабран је 1976. године и ту је провео 17 година, председавајући бројним одборима, али као шеф посланичког клуба своје партије. У периоду од 1981. до 1983. био је члан Парламентарне скупштине Савета Европе.
Годинама је био активан у Социјалистичкој интернационали, која окупља социјалдемократске политичке партије.
Између осталог је оснивач португалског Избегличког савета, као и члан Мадридског клуба, асоцијације бивших демократских председника и премијера из целог света.
Рођен је у Лисабону 1949. године и инжењер је по струци. Течно говори енглески, француски и шпански.
Ожењен је и има двоје деце.
